Iznenada, bubašvaba je pala od nekud na njeno rame. Počela je da vrišti od straha. Sa prestravljenim licem i drhtavim glasom, počela je da skakače, dok je sa obe ruke očajnički pokušavala da se otarasi te odvratne bube. Njena reakcija je bila više nego burna, tako da su se svi u restoranu zapitali šta se dešava. Žena je napokon uspela da odgurne bubašvabu i ona je odletela na drugu ženu koja je sedela do nje. Bio je sada red na drugu ženu da nastavi dramu. Konobar je požurio da ih spasi.
U jednom trenutku u sveopštoj panici bubašvaba je prešla na konobara. Konobar je stao nekoliko trenutaka i mirno je posmatrao. Kada je skupio dovoljno hrabrosti, zgrabio je bubašvabu i bacio je van.
Pio sam svoju kafu i posmatrao događaj, kroz glavu mi je prošlo nekoliko misli, i počeo sam da se pitam da li je bubašvaba odgovorna za njihovo histerično ponašanje? Ako jeste, zašto konobar nije uznemiren. Odreagovao je skoro perfektno, bez imalo histerije i drame. Nije problem bio u bubašvabi, već u nesposobnosti žena da se ophode prema pometnji izazvanoj njenim prisustvom. Tada sam shvatio da čak i u mom slučaju, nije vika mog oca ili šefa ono što me uznemirava, već moja nesposobnost da se nosim sa uznemirenošću koju izaziva njihova vika. Nije zastoj u saobraćaju ono što me uznemiri, već nesposobnost da se nosim sa uznemirenjem izazvanim saobraćajnim zastojem. Više nego problem, moja reakcija na problem je ono što me povređuje.
Pouka priče: ne treba instiktivno reagovati na problem u životu već je važno pravilno odgovoriti kada on nastane. Žena je reagovala na problem, a konobar ga je rešio. Reakcija je uvek instiktivna, odgovor mora biti smislen i inteligentan.
0 komentari:
Objavi komentar