Otac i majka su dobri ljudi, ali su izuzetno aljkavi. Kuća smrdi cela, bukvalno. WC u očajnom stanju. Ne puštaju čak ni vodu, ne očiste za sobom. Sve bi to moglo da se promeni, samo da se malo ...

Dedu nisam upoznala, stradao je u ratu. Priča se da su se jako voleli i da je bio divna osoba. Jučer sam slučajno čula kada su komšinice pričale o dedinoj pogiblji, da se to zbilo nekoliko kuća od naše i da je tako ranjen tražio da ju vidi. Došla je, plakala, klecala pokraj njega, pre nego je izdahnuo morao joj je reći da je voli. Kada smo ostale same baka mi je rekla da je pre toga ostala trudna i da su se bili "posvadili" jer on nije želio dete kraj 2 odrasle i da joj je tada ranjen šapnuo da zadrži bebu. Ali je ona posle sahrane imala pobačaj. Ja od kako sam saznala, svako malo se rasplačem od pomisli na sve to.



Već dva meseca sam u Rusiji. Studiram ovde. Imam 19 godina. Ponosna sam na sebe što sam dobila stipendiju, otišla od svojih i osamostalila se. Imam podršku svoje porodice, zato i uspevam. Najveća želja mi je još da nađem posao uporedo sa faksom i da im finansijski pomognem, jer bolje roditelje od mojih ne poznajem. Hvala im.



Otac i majka su dobri ljudi, ali su izuzetno aljkavi. Kuća smrdi cela, bukvalno. WC u očajnom stanju. Ne puštaju čak ni vodu, ne očiste za sobom. Sve bi to moglo da se promeni, samo da se malo angažuju... Otac hoda izuzetno smrdljiv i prljav. Stvarno ne mogu da razumem to. Stvarno me je sramota. Ne živim više sa njima, a dok sam živela trudila sam se da čistim sve i bila im bukvalno kućna pomoćnica. Očistim, a oni isprljaju sve za dan... Nikada to neću moći da shvatim...