Ah ta deca, priče o bezuslovnoj ljubavi..

Davno sam radila kao volonter u bolnici. Tada sam negovala jednu devojčicu, koja je bolovala od teške bolesti. Jedina šansa za njen oporavak bila je transfuzija krvi od njenog petogodišnjeg starijeg brata, pošto je on preživeo istu bolest i čudom se oporavio. On je tako u svojoj krvi imao potrebna antitela da se bore sa ovom bolešću.

Dakle, doktor je dečaku objasnio situaciju i upitao ga, da li je voljan da daš krv svojoj sestri. On je oklevao samo na trenutak , a zatim je mali dečak duboko uzdahnuo i rekao: "Da , ja ću to uraditi, spasiću život svojoj sestri".

Tokom prenosa njegova sestra je ležala u krevetu do njega. Dečak je gledao sa osmehom na licu, ali postepeno je njegovo lice postajalo sve bleđe i bleđe i osmeh je nestao. On je upitao lekara drhtavim glasom: "Da li ću početi odmah da umirem?"

Mali dečak je mislio da će on morati da da svu svoju krv da spase život svojoj voljenoj sestri.

---

Devojčica je ukrašavala malu kutijicu sa zlatnim omotnim papirom da je stavi pod jelku. Kada je otac saznao da je devojčica potrošila puno novca za rolnu ovog skupocenog papira, naljutio se i kaznio je.



Međutim, sledećeg jutra devočica je donela poklon za svog oca. "Ovo je za tebe, tata" - rekla je ona . Kada je otvorio kutiju i video da je prazna, ponovo se naljutio. "Zar ne znaš, da kada nekome daš poklon, trebalo bi da nešto bude u njemu? " - On ozbiljno reče .

Devojčica je pogledala svog oca sa suzama u očima. "Tata, ali poklon nije prazan, ispunjen sa mojim poljupcima, za tebe".

Otac je bio zapanjen. Osećao se tako neprijatno da je samo čvrsto zagrlio svoju ćerku i zamolio je za oprostaj.

Dugi niz godina svog života čovek je držao tu zlatnu kutiju pored kreveta. Kad god se osećao tužno i slomljeno on bi otvorio kutiju i mislio o ljubavi koju je njegova ćerka smestila tu. To bi mu uvek popravilo raspoloženje.