Znam da je lepo kad neko ima nešto po čemu se izdvaja, ali ja sam baš specijalna (ne u pozitivnom smislu). Naime, imam OCD, u kombinaciji sa perfekcionizmom: teški oblici, oba. Ne podnosim da ...

Znam da je lepo kad neko ima nešto po čemu se izdvaja, ali ja sam baš specijalna (ne u pozitivnom smislu). Naime, imam OCD, u kombinaciji sa perfekcionizmom: teški oblici, oba. Ne podnosim da me ljudi diraju, fizički ne mogu da izdržim, počinjem da se gušim. Godine psihijatara, lečenja i svega, a ja sam došla do toga da mogu da se rukujem sa nekim (jer se ruke lako peru) i da mogu da podnesem kratak zagrljaj sa baš baš najbližim ljudima. Tek mi je 29, a bolest je sve gora-da, sada podnosim rukovanje, ali sam po mnogim drugim pitanjima postala opsesivnija. Plašim se da za koju godinu ne dođem do stadijuma gde neću izlaziti napolje, jer ulicom hoda milion ljudi koji su potencijalni nosioci raznih bacila, koje mi vazduhom mogu preneti. Veze me nikada nisu interesovale, pa mi taj deo nije problematičan, ali me ubija što ne mogu da budem fizički bliskija sa porodicom, da se sklupčam sa tatom ispred kamina, ili zagrlim, baš zagrlim, od srca, sa mamom. Teško je.