Bila je narmalna, zdrava, razigrana beba, a onda je kada je imala samo 3 godine mojoj ćerki utvrđeno da ima dijabetes tip 1. Od treće godine ona je na insulinu, lekovima, terapijama. U početku mi je bilo jako teško jer zamislite malo dete, koje par puta u toku dana morate da špricate, a ono plače jer još uvek ne razume skroz šta se oko njega dešava, mislila sam da gore ne može, a onda kako su godine prolazile počela sam da svatam da gore tek dolazi. Zamislite ode na rođendan kod drugarice, a ja moram da joj otimam sok i tortu iz ruke jer je šećer već dovoljno visok. Zamislite kada dođe letnji raspust ona i ja u banju po njene terapije. Međutim danas ta ista devojčica puni 18 godina. I od kad je postala svesna svoje bolesti nikad nije rekla zašto, nikad se nije požalila da joj je teško, a jeste teško jer je bolest toliko napredovala da su joj i bubrezi otkazali, vid takođe. Ali ona je i dalje nasmejana. Volim te najviše na svetu hrabra moja devojčice!
0 komentari:
Objavi komentar