Sedela sam sa dečkom u bašti jednog kineskog restorana i u trenutku kada sam odlučila da spakujem za poneti došao je jedan cigančić i pitao da kupim neke čestitke i da novac ide za decu u sirotištu. ....

Sedela sam sa dečkom u bašti jednog kineskog restorana i u trenutku kada sam odlučila da spakujem za poneti došao je jedan cigančić i pitao da kupim neke čestitke i da novac ide za decu u sirotištu. Pošto sam se naslušala inače svakakvih priča nisam mu poverovala. Zatim me je on pitao da li može da pojede to što imam u tanjiru. Bilo mi ga je jako žao i dala sam mu sa zadovoljstvom jedino ako će sesti u restoran. On se nećkao ali je pristao, pojeo, zahvalio se i otišao. Ubrzo su došle radnice restorana i pitale me da li sam mu ja to dopustila i pošto su dobile potvrdan odgovor rekle su mi da to više ne radim i da im on pravi probleme. Nakon što smo čekali račun 10 minuta otišli smo a da nismo platili. Ceo dan sam se osećala prelepo. Jedino mi je žao što se mali nije dobro najeo na račun kuće.