Imam 23 godine. Umesto fakulteta sam odlučio da radim, a da školovanje odložim do daljnjeg. Radim već 3 godine, i bez bilo kakvih veza sam unapređen na visoku poziciju u stranoj kompaniji i

Imam 23 godine. Umesto fakulteta sam odlučio da radim, a da školovanje odložim do daljnjeg. Radim već 3 godine, i bez bilo kakvih veza sam unapređen na visoku poziciju u stranoj kompaniji i radim za velike novce. Okolina me gleda kao lika koji mlati pare i sve mu ide u životu, vozi luksuzna kola, nosi firmiranu odeću i etiketiraju me zbog uspeha. Devojke kojima prilazim (normalno, bez bahaćenja i glupih fora) me gledaju kao da sam najgora sorta, ženskaroš ili šta god. Pritom sam prestao da govorim koliko zarađujem i krenuo sam da idem busom u izlaske, pokupovao sam stvari kod kineza i njih nosim van kancelarijie. Ne želim da iko misli da sam nalickani buržuj, ne želim 20 devojaka za veče ili skupe klubove i restorane. Sve što radim radim jer ne želim da budem nalik roditeljima koji su me zbog siromaštva ostavili u domu i nikada se više nisu javili. Radim i guram se jer želim dom, jednu ženu da je volim i dvoje dece za koju sve ovo radim. I kada to kažem, svi se smeju. Gde grešim?