Bila sam uvek odličan đak u medicinskoj školi sve dok me smrt mog oca nije totalno psihički uništila, naša porodica je posle njegove smrti postala jedno ogromno rasulo, imali smo dosta dugova,....

Bila sam uvek odličan đak u medicinskoj školi sve dok me smrt mog oca nije totalno psihički uništila, naša porodica je posle njegove smrti postala jedno ogromno rasulo, imali smo dosta dugova, problema, upala sam u depresiju i onda sam imala sve dvojke i jedinice, pala godinu i ispisala se iz škole.. Danas žalim što i uprkos bolu koji mi je uništio školovanje i nadu da uspem nisam nastavila dalje već evo sa svojih 33 godine sedim kući, nemam muža ni decu, živim u selu i radim kao čistačica u jednoj gradskoj školi pa putujem svaki dan po 3h. Barem imam zadovoljstvo da vidim kako se neki đaci trude, dok ovi drugi koji baš i ne ulažu svoj maksimun i imaju neki pogrešan stav prema školi polako kako su stariji, počinju da se kaju i shvataju da je njihov revolt bio totalni promašaj. :)