petak, 25. studenoga 2016.

Moj muž je prije 10 dana otišao u Afganistan da radi i ja sam već izgubljena. Skoro svaki dan idem kod prijateljice, tračarimo, ispijamo kafe i nekako mi je lakše, brže mi rolazi vrijeme, ali nakon samo par dana počela sam da se napaljujem na njenog muža, koji je često bio sa nama. Nisam takva, ali ....



Moj muž je prije 10 dana otišao u Afganistan da radi i ja sam već izgubljena. Skoro svaki dan idem kod prijateljice, tračarimo, ispijamo kafe i nekako mi je lakše, brže mi rolazi vrijeme, ali nakon samo par dana počela sam da se napaljujem na njenog muža, koji je često bio sa nama. Nisam takva, ali jednostavno priroda radi svoje. Imam 23 godine i 10 dana bez muškarca je baš mnogo. Juče sam namjerno ostala malo duže, ušla u noć i kada sam pošla kući prijateljica mi je rekla da ne idem pješke, jer je opasno i ponudila mi da me kući odveze njen muž. Naravno sa oduševljenjem sam prihvaila, iako to nisam pokazivala pred njom. Čim smo sjeli u auto, čini mi se da nisamo ni iz dvorišta izašli, a ja sam ga bez oklijevanja zgrabila za međunožje. Na moju sreću nije se bunio, već je nastavio normalno da vozi. Raskopčala sam ga i počela da ljubim. Za razliku od mog muža sigurno mu je duplo veći i deblji. Obzirom da stanujemo prilično blizu vremena za nešto više nije bilo, ali nadam se da će se to što želim već par dana desiti sutra. Rezervisala sam nam, meni, mojoj DRAGOJ prijateljici i još dvjema prijateljicama stol na jednom splavu, ali već sada znam da ću bii prehlađena. Nikada nisam bila sebična, tako da će i moje prijateljce sutra da uživaju, možda ne kao što ću ja, ali to već nije moj problem.

Ja sam dete razvedenih roditelja, majka se dva put vracala,ali nista od toga,otac napokon se ozenio,isto razvedena(dva deteta iz prvog braka),nikada nije bila dobrodosla kod tatine familije,zbog...



Ja sam dete razvedenih roditelja, majka se dva put vracala,ali nista od toga,otac napokon se ozenio,isto razvedena(dva deteta iz prvog braka),nikada nije bila dobrodosla kod tatine familije,zbog dece i sto nije cutala na njihove gluposti,ali ja sam joj veoma zahvalna,posto brinula za mene k'o prava majka,svi su mi pricali sta ce ti ona, nije ti nista,ali ona zrtvovala se za mene.Jedino zao mi je sto nije me ona rodila.

Moja tetka je bila udata za bogatog nijemca koji je prije par godina umro, a moja tetka naslijedila njegovu penziju koja je ogromna. Koliko znam preko 5000 eura! Svako ljeto dođe u Hrvatsku, u svoje selo gdje je napravila ogromnu kuću sa bazenom. Obzirom da moji i nisu nešto jaki finansijski, ...



Moja tetka je bila udata za bogatog nijemca koji je prije par godina umro, a moja tetka naslijedila njegovu penziju koja je ogromna. Koliko znam preko 5000 eura! Svako ljeto dođe u Hrvatsku, u svoje selo gdje je napravila ogromnu kuću sa bazenom. Obzirom da moji i nisu nešto jaki finansijski, tetka se sa mamom dogovroila da ja cijeli raspust provedem kod nje na selu, da kosim travu, čistim bazen i tako to. Vjerujte da mi je to bila najgora vijest, imam 16 godina i da tako raspust prvedem i to na selu, KATASTROFA! Ali nije bilo kako je izgledalo. Čim sam došao na selo, prvi zadatak mi je bio da tetki namažem leđa kremom za sunčanje, a kada sam to završio desilo se nešto nevjerovatno, nešto što nisam mogao ni da sanjaom da će se desiti. Grudnjak joj je bio raskopčan i u jedom trenutku se samo okrenula… njene ogromne grudi su bile na dohvat ruke. Zbunio sam se, prvi put u životu da vidim tolike grudi, a ona mi je rekla SINE DOK SU TI RUKE UMAZANE DE ME NAMAŽI I SPRIJEDA… Bio sam skamenjen par sekundi, a onda počeo. To što sam radio bilo je sve samo ne mazanje kreme za sunčanje, a ispostavilo se da je to tetka i željela. Ubrzo nakon toga smo bili u kući, na njenom vodenom krevetu, ljudi FANTAZIJA… jest starija ima 47 godina, ali to što sam doživio UH… nemže se riječima opisati. Dva mjeseca su prošla kao dva dana, postao sam uz nju 10 puta bolji ljubavnik, pravi muškarac i na kraju mi je dala karticu od jednog svog računa, ono mogu trošiti koliko me volja, naravno za taj račun niko osim nas ne zna. Obećala me odvesti kod nje u Berlin čim napunim 18 godina. Kaže zbog penzije ne smije da ima drugog muškarca i da možemo spojiti ugodno sa korisnim. Moj život konačno počeinje da liči na nešto. Nemate pojma kako sam sretan 🙂

Prije par mjeseci prišao sam nekim djevojkama, čisto da se upoznamo, pa ako šta bude, bude, ali su me one na najgori način odbile, rekavši mi da ja nisam njihov nivo, da nemam novca da bih bio sa njima i na kraju da me treba da bude sramota što sam ima ikako prišao. Pola kafića se počelo da mi...



Prije par mjeseci prišao sam nekim djevojkama, čisto da se upoznamo, pa ako šta bude, bude, ali su me one na najgori način odbile, rekavši mi da ja nisam njihov nivo, da nemam novca da bih bio sa njima i na kraju da me treba da bude sramota što sam ima ikako prišao. Pola kafića se počelo da mi smije i baš mi je bilo neugodno. Juče dok sam bio na poslu, inače radim kao zaštitar u jednom tržnom centru, začuo se alarm u sektoru kozmetike. Kada sam došao ugledao sam baš te dvije djevojke koje su me osramotile. Kradu! Uspaničeno su stojale, a ja sam da im dokažem KO JE NIVO i da nisam obični zaštitarčić sredio sa šefom sektora da ih pusti bez da se zove policija, koja je u takvim situacijama naizbježna. Vjerujte da mi se nisu ni zahvalila, koje zlo od djevojaka. Sada kada bi me molile da izađem sa jednom od njih ne bih pristao, obične bolesnice. Bog im je dao ljepotu i izgled, ali mozak je na nuli.

četvrtak, 17. studenoga 2016.

Prošli vikend smo bili na ručku kod roditelja mog muža. Noć prije smo bili na muzici na jednom splavu i moj muž je odlučio da im pokaže na mobitelu dio atmosfere, gdje sam ja naravno u glavnoj ...



Prošli vikend smo bili na ručku kod roditelja mog muža. Noć prije smo bili na muzici na jednom splavu i moj muž je odlučio da im pokaže na mobitelu dio atmosfere, gdje sam ja naravno u glavnoj ulozi, kako plešem sa drugim muškarcima, pjevam i grlim se sa pjevačem. Svekrva me inače mrzi, ali kada je to vidjela počela je da LUDI i govori sinu kako ga ja na njegove oči varam i pravim budalom, kako nije normalno da udata žena pleše u krilu drugih muškaraca… Moj muž je tu pokazao svoju veličinu i dostojanstvo, ništa joj nije odgovorio, samo je rekao DRAGA SPREMI SE IDEDEMO KUĆI… Sreća da imam tolerantnog i razumnog muža, inače kakva mi je svekrva davno bi nas rastavila da nije takav.

Mama se za tatu udala isključivo zbog novca. Ona je tada imala 19, a tata 43 godine. Obzirom da je mama sada u najboljim godinama tata nije u stanju da joj ispuni sve “želje” te mama već par godina ...



Mama se za tatu udala isključivo zbog novca. Ona je tada imala 19, a tata 43 godine. Obzirom da je mama sada u najboljim godinama tata nije u stanju da joj ispuni sve “želje” te mama već par godina sreću u krevetu traži sa drugim muškarcima, tačnije momcima. Kada god tata nije kod kuće ona dovodi u njuhovu sobu i vodi ljubav sa mojim bratom od tetke, njenim sestrićom koji je moje godište, imamo po 21 godinu. Pitate se kako ovo sve znam… 🙂 često se “zabavljamo” u troje, a i odnos moje mame i mene je više prijateljski nego roditeljski. Zbog svega smatram moju mamu najboljom na svijetu, obezbijedila mi je lagodan život, a i sve što mi je pokazala i što me je naučila kada je odnos sa muškarcima upitanju smatram neprocjenjivim blagom. Imam 21 godinu, ali mislim da nema muškarca kojeg ne bih mogla zadovoljiti, odnosno zavesti tako da mi jede iz ruke što se kaže.

četvrtak, 10. studenoga 2016.

Znam da je lepo kad neko ima nešto po čemu se izdvaja, ali ja sam baš specijalna (ne u pozitivnom smislu). Naime, imam OCD, u kombinaciji sa perfekcionizmom: teški oblici, oba. Ne podnosim da ...

Znam da je lepo kad neko ima nešto po čemu se izdvaja, ali ja sam baš specijalna (ne u pozitivnom smislu). Naime, imam OCD, u kombinaciji sa perfekcionizmom: teški oblici, oba. Ne podnosim da me ljudi diraju, fizički ne mogu da izdržim, počinjem da se gušim. Godine psihijatara, lečenja i svega, a ja sam došla do toga da mogu da se rukujem sa nekim (jer se ruke lako peru) i da mogu da podnesem kratak zagrljaj sa baš baš najbližim ljudima. Tek mi je 29, a bolest je sve gora-da, sada podnosim rukovanje, ali sam po mnogim drugim pitanjima postala opsesivnija. Plašim se da za koju godinu ne dođem do stadijuma gde neću izlaziti napolje, jer ulicom hoda milion ljudi koji su potencijalni nosioci raznih bacila, koje mi vazduhom mogu preneti. Veze me nikada nisu interesovale, pa mi taj deo nije problematičan, ali me ubija što ne mogu da budem fizički bliskija sa porodicom, da se sklupčam sa tatom ispred kamina, ili zagrlim, baš zagrlim, od srca, sa mamom. Teško je.

Kupamo se na plazi ja i drugarica, i primjetim na vodi stavljene plasnične platforme, koje su služile da se kače skuteri i gume na dubini odprilike od oko 2m. Na tome je ležala omladina i sunčala se. ...

Kupamo se na plazi ja i drugarica, i primjetim na vodi stavljene plasnične platforme, koje su služile da se kače skuteri i gume na dubini odprilike od oko 2m. Na tome je ležala omladina i sunčala se. Puna sebe pokušavam da se ispenjem gore ali bez uspijeha, jer stvarno treba snage da bi se rukama izdigao iz vode. Primjeti mene jedan momak, ponudi mi pomoć, prihvatim naravno, povuci potegni, on sam ne može da me izvuče. Prilijeću u pomoć još 2 momka, njegova druga, i njih trojica me jedva izvlače. Svi se počinju smijati a ja sam poželjala da skočim sa platforme u vodu i više nikad ne izronim na površinu od blama! A što je najtragičnije koljena su mi sva krvava bila, a drugarica je nastavila plivati praveći se da me ne poznaje!


Kada god sam okružen ljudima imam utisak da me neko gleda od tih ljudi, i onda se ponašam kao da pravim predstavu za tog čoveka, ukoliko na predavanju na faksu, izoštrim pogled na tablu, napravim neki kul potez prekrštanja noge itd. Ranije su me gledali ljudi i prepoznavali na ulici jer sam bila na reklamama, i tada su se neki ljudi zaista okretali kad me vide, a sada imam stvarno utisak da me ponekad, neko skenira iz prikrajka.

Moram ovo nekome da kazem ili ću da puknem. Ljudima iz drustva ne smem da kazem jer će da misle da sam budala. Ja vama ne mogu da opišem kolko sam se zaljubio u jednu veoma popularnu ....

Do sad nisam pisao ovdje ali nocas imam potrebu da uradim to... Slao bih ja sad njoj sve ovo ali ne zelim da je probudim jer ona rano ustaje i ide na faks pa na posao...ugl,napravio sam sranje...mada je i ona,ali manje nego ja,i sad je doslo do toga da smo mozda izgubili nas...htio sam da ti kazem da sad,dok ti spavas,ja razmisljam o nama i o tome kako je doslo do ovoga...volio bih da sjutra kad se budemo vidjeli kazes da zelis isto sto i ja,da zelis da se izborimo za nas,da ne dignes ruke i ne odustanes.Eto,to je valjda to...sta god da se desi sjutra,znaj da te volim najvise J*****... p.s.  "A moment in a million years"


Moram ovo nekome da kazem ili ću da puknem. Ljudima iz drustva ne smem da kazem jer će da misle da sam budala. Ja vama ne mogu da opišem kolko sam se zaljubio u jednu veoma popularnu pevačicu iz Slovenije. Potpuno sam poludeo kada čujem njenu pesmu ili vidim spot ne mogu da prestanem da je gledam. Nikad lepšu ženu u životu nisam video. Letos kada sam bio u Sloveniji video sam je na ulici kako prolazi onako sva obična devojka prelepa, odsekle su mi se noge nisam mogo da se pomerim. Morao sam da glumim da imam vrtoglavicu jer je samnom bila moja devojka. Kako bih voleo da imam samo jednu jedinu priliku da porazgovaram sa njom da je upoznam, Al naravno od toga nema ništa. Veoma sam svestan toga ali i dalje kada čujem njenu pesmu ili njeno ime 5 dana se osećam loše jer znam da nju nikad neću moći da upoznam i poljubim. Sad u novembru idem prvi put na njen koncert u Ljubljanu u nadi da je možda upoznam. Znam budala sam al ne mogu da si pomognem i srce mi se cepa zbog toga :(((

Krenula sam na teži fakultet početkom oktobra i redovno učim da ne bih bila u zaostatku sa gradivom i kao posledica toga sam na vežbanjima uvek aktivna jer želim da sakupim što više bodova na ...

Krenula sam na teži fakultet početkom oktobra i redovno učim da ne bih bila u zaostatku sa gradivom i kao posledica toga sam na vežbanjima uvek aktivna jer želim da sakupim što više bodova na aktivnost. Od kolega studenata dobijam negativne poglede, zlobne komentare i bukvalno jedva čekaju da se zbunim ili jednu reč pogrešno kažem da bi se smejali i dobacivali. Osećam se strašno neprijatno i glupo, to mi nabija tremu, a stvarno ne radim nikome nista loše.



Nisam vjernica, niti me vjera vuče, ikoja... Ali ljudi moji... Gdje će meni duša ako postoji kazna razmjerna praznini, sramu, gađenju, tuzi koju osjećam? Prije pola godine napravila sam pobačaj, zadnja godina na faksu, perspektivna karijera koja me čeka, on je bio niko. Samo neko s kim sam proslavila kraj rokova. Saznala sam da sam trudna i ogroman šok, ali znala sam što "moram" napravit. Smatrala sam da sam rođena za nešto više od brige za dijete, pogotovo jer dolazim iz obitelji vrlo uspješnih i dobrostoječih ljudi. Nema riječi kojima bih opisala šta osjećam; vjerujem da samo djevojke i žene koje su napravile isto znaju kroz šta prolazim. Ne mogu se pogledati u ogledalo, gadim se sama sebi. Pa to sam ja! Sposobna sam, snažna, uporna, tvrdoglava, strastvena..zašto sam povjerovala strahu da ne mogu to? Zašto nisam mogla? Moj sin... Mogla sam...

Želeo sam da imam devojku i da se zaljubim. Ali sam shvatio da je ipak samoća dobra. Juče mi se javila bivša devojka, sve lepo bilo. I jutros se probudim i imam šta da vidim. Lepo me izvređala kao....

Želeo sam da imam devojku i da se zaljubim. Ali sam shvatio da je ipak samoća dobra. Juče mi se javila bivša devojka, sve lepo bilo. I jutros se probudim i imam šta da vidim. Lepo me izvređala kao da sam joj smrtni neprijatelj. Samo zato što sam rekao da ne bih želeo više vezu sa njom. Ohladio sam se od nje i ne osećam ama baš nista vise prema njoj. Bili smo u vezi godinu dana i ja sam prekinuo. Ona je htela brak i porodicu. Ali ja nisam za to bio i to što sam je voleo ona je ugasila. Stalno me vređala i mislila da seksom može sve da reši. Malo se zeznula, mene ne može devojka da privuče seksom i da tako sve reši, što je ona činila. Ne mogu da budem sa nekim ako ne osećam ništa prema toj osobi.


Posle mnogih njegovih sranja, zapitam se da l je on normalan čovek, ili je neki psiho, ili samo običan kreten, i onda se setim da ga psi vole, i setim se da kada je došao kod mene, komšinica od 2 godine se posle 10 minuta igrala sa njim, a meni je trebalo dosta vremena da me mala zavoli. I zapitam se da li sticajem okolnosti imam pogrešno mišljenje o njemu. Do sada sam se vodila onim da deca i psi prepoznaju ko je dobar a ko loš.


Koji god posao da sam radio radio sam ga najbolje što sam mogao i shvatao sam ga ozbiljno, sad radim kod oca u firmi (nemam platu,nisam prijavljen, radim 12 sati minimum) za džeparac i razmišljam da sve oteram u k**** jer su svi neozbiljni počevsi od sestre pa sve od oca i njegovog poslovnog partnera, radnice redovno kasne na posao a njih boli uvo, sestra pola njenog posla ne odradi a ja kao konj samo zvocam svima redom, nerviram se i radim pokušavajuci da promenim nešto, moja reč im ništa ne znači i niko me ne sluša, mislim da ću se jednostavno pokupiti i otići.

Moj sin ima 4 godine i dijagnostikovan mu je autizam. Zna slova, boje, oblike i kada mu nešto pokažeš on kaže šta je to ali ne komunicira u pravom smislu riječi. Kad nešto želi uzme me za ruku i ...

Moj sin ima 4 godine i dijagnostikovan mu je autizam. Zna slova, boje, oblike i kada mu nešto pokažeš on kaže šta je to ali ne komunicira u pravom smislu riječi. Kad nešto želi uzme me za ruku i odvede toga i pokaže ali me nikad ne zove mama iako zna tu riječ. Vodim ga u školu gdje ima terapije kod logopeda i neke fizičke vježbe i tražim još da ga vodim na neke časove plivanja jer ga voda opušta. Inače u zadnje vrijeme osjećam da ludim od svega. Svo vrijeme dok je budan on samo vrišti, plače, proizvodi neke čudne zvukove, baca i lomi stvari po kući. Skoro svaki dan se zatvorim u sobu i isplačem jer ne znam kako da mu pomognem... Muku mučim dok potrefim majicu ili obuću koju hoće da obuče. Svugdje hoće samo kući neće tako da sam stalno sa njim ili u parku ili bilo gdje ali ne mogu ni to 24h dnevno da radim... Jednostavno sam umorna od svega. Trudim se da mu nagodim da je što opušteniji ali sam na ivici strpljenja. A njegov otac se ni najmanje ne zanima o tome... Nula podrške od njega.

Dva razloga što nisam imao dužu vezu već puno puno puno : Devojka mora baš da me zadivi i izgledom i karakterom i svime i želim da vidim da joj je stalo do mene, drugi razlog je taj što i ne ....

Dva razloga što nisam imao dužu vezu već puno puno puno : Devojka mora baš da me zadivi i izgledom i karakterom i svime i želim da vidim da joj je stalo do mene, drugi razlog je taj što i ne vredim puno svestan sam toga, teško je sa mnom, teško je nekad i meni sam sa sobom. Mlad sam, 21 god, ali počinjem da verujem da necu naći onu pravu ljubav, da nije to meni suđeno. Verovatno ću se ozeniti nekom koja će sa mnom biti jer sam dobra prilika što se tiče materjalnog i imam neki ugled, a ja ću sa njom jer ne izgleda loše i jer želim biti otac, a svestan da od prave ljubavi nema ništa. Plaši me sve to...


Htjela sam raditi u firmi koju su proglasili najboljom 2015. moje struke, i začudo uzeli su me na edukaciju. Kolege su super, dobri su, pomažu, rekla bih da je atmosfera savršena, ali ja kaskam za drugima. Svi rade bolje od mene, a meni ne ide i svakim danom se osjećam sve lošije kada vidim da su mi bez radnog iskustva zbog mog portfolia pružili priliku, a ispostavilo se da nisam dovoljno dobra za njih. Kad sam tamo osjećam se loše jer nemam inspiracije, a kad sam doma razmišljam o poslu i padam u depresiju. Želim samo biti u krevetu i plakati.

Udam se ja za stranca. Studentska ljubav. Sve ko u bajci. Rodila jedno dete, drugo, ali svekrva nikako da proguta što joj sin otišao na drugi kraj države, a i stid sto snaha em bez miraza em strankinja. Kad ...

Udam se ja za stranca. Studentska ljubav. Sve ko u bajci. Rodila jedno dete, drugo, ali svekrva nikako da proguta što joj sin otišao na drugi kraj države, a i stid sto snaha em bez miraza em strankinja. Kad je drugo dete imalo oko dve i po godine, kaže ona sinu: ''Šta će ti ona? Kad nisi znao da biraš, našla sam ti ja ženu.'' Suprugu bilo smešno da mu posle petnaest godina što zabavljanja, što braka, majka predlaže tako nešto. Meni, bogami, nije bilo. I ne lezi vraže, razboli se on i umre. Rak na mozgu. Po svekrvinom mišljenju sam ja kriva što ništa nisam primetila dok je bolest bila u ranim fazama. Nekoliko godina posle suprugove smrti, preselim se s decom u drugi grad i tu upoznam tipa sa kojim sam sam zagazila u šestu godinu veze. Svekrva odahnula, ne oseća više obavezu prema unučadi. Juče saznam da roditelji ovog tipa plaćaju nekom navodadžiji da nađe ženu za njihovog sina (43). Neće, kaže, da im udovica troši pare, niti da ''oni'' odgajaju tuđu decu. Deca mi završavaju fakultete.



Iz dana u dan mi se vraća anksioznost koja je dijagnostikovana negde sredinom fakulteta. Diplomirao sam maltene u roku letos i u međuvremenu je sve navodno bilo okej. Sada, kada imam dosta odgovornosti, polako pucam po šavovima, imam nagle promene raspoloženja, osećanja, samopouzdanja i ponašanja. Jednostavno je sve postalo previše intenzivno. Ne nalazim sreću ni u čemu maltene, i kad je nađem to je retko. Ne mogu da ostvarim ništa što zaista želim jer je skoro uvek maltene nemoguće. Muka mi je od svega. Imam samo dvoje pravih prijatelja u životu i oni su relativno daleko. Sam sam i ne mogu ni da razmišljam pozitivno više. Bojim se da je ta anksioznost u međuvremenu prerasla u nešto teže. Takođe se bojim da odem kod lekara da me terapija ne bi usporila. Nešto kontam da nijedan poslodavac ne želi da ima zaposlenog koji je mentalno i emotivno bolestan, a barem mogu sebi da zaradim da ne gladujem i platim račune.

Posle svega što nam je majka priredila za vreme trajanja njene afere sa šefom, za koju smo saznali skoro, moj otac joj je oprostio zbog mene i sestre. Čini se da je odlučila da se iskupi ali koliko god...

Posle svega što nam je majka priredila za vreme trajanja njene afere sa šefom, za koju smo saznali skoro, moj otac joj je oprostio zbog mene i sestre. Čini se da je odlučila da se iskupi ali koliko god sad bila dobra prema nama, prosto mi je odvratna. Žao mi je što moram da upotrebim taj izraz, na kraju krajeva moja je majka, ali ja nikad ne mogu zaboraviti naše suze, tatine popijene lekkove za smirenje, njene uvrede. Bila je spremna da nas ostavi, želela je sa tim čovekom da provede ostatak života, pročitala sam poruku u njenom telefonu.. Kad sam joj rekla da je mrtva za mene, kad je videla da će izgubiti mene i sestru kao da se predomislila. Sada se trudi, pokušava da bude majka kakvu smo nekad imale, ali ne može biti više nikad isto. Jednostavno ne miriše više kao što je moja majka nekad mirisala. Žao mi je.

Kad smo maštali o deci, supruga sam zamolila da se dodatno potrudi, da nam deca liče na njega, herojski se borio i mučio :)) deca nam visoka i zelenooka (preslikani otac ) sad kontam možda sam...

Kad smo maštali o deci, supruga sam zamolila da se dodatno potrudi, da nam deca liče na njega, herojski se borio i mučio :)) deca nam visoka i zelenooka (preslikani otac ) sad kontam možda sam trebala da ga teram da pravi milionere..ko zna možda bi i uspeo :)) eh ne pomaže nam što smo lepi kad stignu računi :)


Ne volim kada je ljudima izgovor za agresivno i nedolično ponašanje "Ne dam na sebe." Ne dam ni ja na sebe, ali to ne znači da ću biti agresivna osoba koja po svaku cijenu mora istjerati svoje. Niste ličnost sa čvrstim karakterom, kao što mislite, već ste kao razmažena derišta. Mirnim putem se apsolutno sve može riješiti, ako znate kako.


Prevarila sam ga. Ima i dokaze. Molila sam ga da se ne razvedemo. Prihvatio je. Potpisala sam ugovor da sve što je na "nama" ide njemu. Prošlo je 5 godina i ništa se ne mjenja. Ne spavamo čak u istoj sobi. Imamo sina od 7 godina. Odlučila sam da posjetom bivšeg momka, i on me uhvatio prije ulaska u njegovu ulicu. Ne mogu izbit one riječi iz glave: Imaš sina od 7 godina, nisi htjela razvod. Sve tvoje je na MENI. Ako odeš Kenanu, sina nećeš naći doma. Imala si 3 života sa mnom. Jedan si izgubila prevarom, drugi SAD, treći je tvoj kraj. Rekao je da je u stanju sve da proda i ode sa sinom u drugu državu. Sve ću izgubit.

srijeda, 9. studenoga 2016.

Kako odgojiti dijete da bude pošteno, a da mu pritom omogućite sve? Radim, trudim se užasno, i u skoroj budućnosti imat ću sve što (se financijskog i materijalnog) može poželjeti. Ne želim da moje ....

Kako odgojiti dijete da bude pošteno, a da mu pritom omogućite sve? Radim, trudim se užasno, i u skoroj budućnosti imat ću sve što (se financijskog i materijalnog) može poželjeti. Ne želim da moje dijete gleda drugu djecu kako jedu čokoladu, a on ne može jer nemamo novaca, ili da si ne možemo priuštiti kampiranja, ljetovanja, skijanja i sva druga iskustva koja su za poželjeti s ovog svijeta? Putovati, upoznavati, okusiti. Ali onda opet, ako mu priuštim sve to, kako ga odgojiti da to cijeni, na isti onaj način na koji će to cijeniti oni koji nemaju? Ubih se razmišljajući o ovome.

Glupo je što niko ne može da se seti mene i prvi da mi se javi na nekoj od društvenih mreža, uvek ja prvi započinjem konverzaciju i koja se uvek brzo završi kroz par rečenica, a neke ljude sam upoznao skoro i blejali smo se više puta i sve bude super zagotive me i kažu super sam lik, a ovamo ne mogu da me se sete da se bar prvi jave..bar oni..krivo mi je..

Sinoć u pola 12 neki pijani čovek je jurio ulicom pored moje kuće(Ibarska magistrala)i pošto tu pored ima ograda jer je most lupio je na jednom mestu i ulubio ogradu pa nakon 5 metara opet samo sa ....

Koliko život favorizuje lepa bića ilustrovaću na primeru mojih mačaka. Imamo 3 mačke i 4 mačadi. Jedno od njih je najlepše i stalno ga puštamo u kuću, više je tu nego vani. Hranimo ga najviše, spava s nama, dok ostale se sćućure zajedno napolju da im ne bude hladno. I njihovu majku smo najviše voleli i hranili, kupali (protiv njene volje, naravno). Očigledno je ko od njih ima više šansi da preživi i ostavi potomstvo.

Sinoć u pola 12 neki pijani čovek je jurio ulicom pored moje kuće(Ibarska magistrala)i pošto tu pored ima ograda jer je most lupio je na jednom mestu i ulubio ogradu pa nakon 5 metara opet samo sa druge strane. Nakon 6-7 metara je moja kuća sa velikim parkingom. On je ulubio dedinu garažu od gvožđa i gotova su vrata da otpadnu (gvozdena dvometarska ) i udario dedin auto koji je otišao 3 metra od mesta gde je bio parkiran. Kada je uleteo u garažu zaglavio se. Moj deda je izašao iz kuće i vikao mu da stane a on je pobego. Ujutro je brat od tog čoveka došao kod dede i ponudio mu nova kola i da popravi garažu. Ja sam i dalje bez reči kakva je to osoba da posle tako nečeg pobegne, a njegovom bratu svaka cast. Ljudi pazite kako vozite i ne pijte pre vožnje. Znam da da se ovo desilo po danu neko bi poginuo.

U potpunosti sam kontradiktorna sama sebi. Smatram da svaka osoba ima određenu količinu ljubavi koju može pružiti i da svoju srodnu dušu pronađe u osobi kojoj pruža svu svoju ljubav, dok u nekim ...

U potpunosti sam kontradiktorna sama sebi. Smatram da svaka osoba ima određenu količinu ljubavi koju može pružiti i da svoju srodnu dušu pronađe u osobi kojoj pruža svu svoju ljubav, dok u nekim fazama života može voljeti više osoba, ali tako da se ta količina ljubavi dijeli među njima. Tako sam ja trenutno zaljubljena u jednog dečka iz svog rodnog grada i minimalno tri dečka iz grada u kojem studiram. Unatoč takvom razmišljanju, ne mogu podnijeti činjenicu da moj potencijalni dečko može voljeti još nekoga uz mene. Stvarno se nadam da je ova zaljubljenost samo prolazna faza dok ne nađem osobu zbog koje ću zaboraviti da itko drugi postoji i da ta osoba neće svoju ljubav dijeliti kao što ja sad radim.

Dečko sa kojim živim već 7 meseci a u vezi smo god dana, non stop u wc nosi tel i sve duže i duže i češće odlazi u wc, tel mu je stalno pored njega i krije ga na neki način. Pre to nikada nije radio, ali poslednja 2 meseca sve češće i češće! Pitam zašto, kaže onako, šta se tripuješ, umišljam kao i tako to. Da li sam umislila i prepisku sa bivšom koju sam našla noćas u telefonu?! Ljudi moji, u tih 10ak poruka na whats up koje je zaboravio da obriše, toliko ljubavi, patnje jedno za drugim i emocija u životu nisam videla! Prepuklo mi je srce! Nisam mu ništa pomenula, čekam da on nešto kaže! Znam da će da me ostavi i vrati se njoj, ali ne znam kako to da preživim, obožavam ga, ne mogu da živim bez njega! Šta da radim, precrknuću :(((

Imao sam sve u životu - dobar izgled, porodični novac, radio sam u inostranstvu. Međutim, kafane i lake žene su mi došle glave. Sve sam zapostavio da bih izlazio, radio po klubovima i provodio se sa ....

Imao sam sve u životu - dobar izgled, porodični novac, radio sam u inostranstvu. Međutim, kafane i lake žene su mi došle glave. Sve sam zapostavio da bih izlazio, radio po klubovima i provodio se sa lakim ženama. Svaku sam devojku varao, ali i one su skoro sve bile lakog morala. Prvo sam igrom slučaja završio u vezi sa prostitutkom. Nisam znao čime se bavi, ispao je ogroman skandal. To je bio početak kraja. Sve se drastično pogoršalo kad je jedna od mojih usputnih avantura ostala trudna. Bila je vrlo mlada i imala vrlo opasnu porodicu koja mi je zagorčavala život dok je nisam oženio. Svoje dete volim, ali ženu ne volim. Nemam ni izgled, ni pare, i nesrećan sam. Bila je samo jedna devojka u životu do koje mi je bilo stalo i kojoj se vraćam u mislima. Ali sam i nju razočarao i povredio. Ona je danas jako uspešna i ima lep život, srećan. Zaslužila je. Sinoć me je zvala da rezerviše sto za devojačko veče u klubu u kom radim. Plakao sam kao malo dete. Moj karakter je uništio moj život.

Sa verenicom ne mogu da imam mir. Jako je nepoverljiva i ljubomorna, ratoborna i nervozna, iako je nisam nikad prevario u bilo kom smislu niti išta slično. U svemu vidi zlo, pretnju. Razumem da je ....

Sa verenicom ne mogu da imam mir. Jako je nepoverljiva i ljubomorna, ratoborna i nervozna, iako je nisam nikad prevario u bilo kom smislu niti išta slično. U svemu vidi zlo, pretnju. Razumem da je takva jer je život nije mazio, ali se razmišljam da li ću zaista moći da do kraja života trpim ove neprestane konflikte na šta nam se više od pola vremena svodi. Ja sam uvek bio štreber, ona ne, pa me i ne razume skroz... Možda sam ja i glup, možda neko ko ume bolje da upija tuđu nervozu bi joj bio bolji... Volim je i dalje, ali često mi pretvori dan u pakao svojim agresivnim stavom. Želim nju i voleo bih da mogu zaista s njom da izgradim porodicu. Možda psihoterapija pomogne? Kada je fino raspoložena i kad me ne optužuje za sve i svašta mi je stvarno super s njom i najlepša je žena koju poznajem, ume da bude i nežna i slatka i simpatična.



Slučajno sam na internetu pronašla video klip sa sigurnosnih kamera na kojem moj dugogodišnji dečko sa svojim "drugarima" pijan ide po gradu i uništava imovinu, huliganiše se. Ozbiljno razmišljam da ga prijavim jer mislim da će se jedino tako smiriti (ovo nije ni prvi, ni drugi, ni peti put nego ko zna koji). Probala sam i lepim rečima, i vikanjem, i pretnjama, ali ništa. Volim ga i stvarno je predobar dečko, ali ovo me izluđuje.

Najbolja prijateljica iz srednje škole s kojom sam provodila bukvalno 24 sata dnevno tada, dvije godine nakon završetka škole, skrivala se od mene u tramvaju da je ne prepoznam. Ne znam čime ....

Najbolja prijateljica iz srednje škole s kojom sam provodila bukvalno 24 sata dnevno tada, dvije godine nakon završetka škole, skrivala se od mene u tramvaju da je ne prepoznam. Ne znam čime sam to zaslužila i zašto se tako ponijela. Bile smo u dobrim odnosima na kraju škole, tako da me ovo baš povrijedilo.

Odem u kopirnicu da ištampam neke jpg fajlove za faks. A u download pored tih slika, privatne slike za dečka na koje sam zaboravila. I lista lik da izbroji, da vidi koliko da mi naplati kad ono među kojekakvim tabelama i graficima eto moje zadnjice, mene u donjem vešu, bez veša. E to je blam.

Mislim da me polako hvata depresija. Skoro svi ljudi su mi postali bezveze - površni, sebični, zavidni, bahati, samo gledaju kako da te iskoriste, imam dobar posao ali mi je dosadio, kao i kolege koje uglavnom ne mogu da smislim (čast izuzecima), ne vidim smisao rmbačenja po ceo život i onda ti život prođe, ovo je inače depresivna zemlja čim sagledaš realnost ili uključiš TV, sve gore od goreg. Ne znam, neka tuga me steže, ne pamtim kada sam se prethodni put od srca nasmejao ili radio nešto što me baš ispunjava (osim putovanja, ali ne može se stalno putovati). Ne znam šta da radim i kako da se uzdignem iz ove apatije koja me je uhvatila. Živim život, glumim da je sve u redu, ali nije. Tužan sam, potišten, nesrećan. Da li je razlog gubitak jednog roditelja, samoća jer dugo nemam nikoga, činjenica da su me skoro svi koje volim razočarali, ne znam.
odobravam( 2632 )osuđujem( 99 )

50 comments

Bili smo bogati, ali jednog dana je tata dobio otkaz. Mama je odma zatražila razvod, jer su joj samo pare bile bitne. Tata je ostao sam sa mnom i bratom. Nismo imali ni za osnovne stvari. Sećam se ...

Bili smo bogati, ali jednog dana je tata dobio otkaz. Mama je odma zatražila razvod, jer su joj samo pare bile bitne. Tata je ostao sam sa mnom i bratom. Nismo imali ni za osnovne stvari. Sećam se jednog dana pošto nije imao pare da nas odvede u bioskop ili zoo vrt, odveo nas je u šetnju na Kalemegdan. Ja sam bila jako ljuta što nisam otišla u bioskop, i celim putem sam bila kenkava i namrgođena, bila sam ljuta na njega što nema pare da nam kupi kokice, mrzela sam ga tada. Onda smo seli na klupu, on je bio emotivno gotov, izvadio je posljednjih 50din i kupio nam sladoled i rekao: izvinite što nemam svakome da kupim po jedan sladoled, već morate da podelite jedan, ne želim da mislite da sam loš otac. Danas kad se setim toga srce mi pukne. Hvala Bogu pa nas je doveo u siromaštvo pa sam se promenila, nisam više razmažena, a svog tatu volim najviše na svetu. Postala sam ono što nikada ne bih da sam ostala razmažena bogatašica. Hvala mu na svemu, a najviše što me je izveo na pravi put i nije me se nikada odrekao.

Vidim da se ovde svi ispovedaju pa evo i ja ću...nisam mogao da budem sa devojkom zato što sam Rom, što se tiče izgleda glupo je što kažem ali mnogo se devojaka loži na mene, a ja nisam hteo njih ....

Vidim da se ovde svi ispovedaju pa evo i ja ću...nisam mogao da budem sa devojkom zato što sam Rom, što se tiče izgleda glupo je što kažem ali mnogo se devojaka loži na mene, a ja nisam hteo njih nego nju...treniram, govorim više jezika, pametan,okej lik (ovo nisu moje reči) čak sam uspeo da upišem mnogo dobar faks na zapadu ali eto sve je to padalo u drugi plan zbog moje nacionalnosti...prošlo je više od godinu dana i nisam dugo mislio o njoj..subota veče, sedim u kuhinji i na laptopu pesma od Crvene Jabuke i meni sve proleti kroz glavu...pitam se gde je i kako joj je? neću se javiti jer je prekasno za sve, ja sam sad daleko od moje zemlje ali eto od sinoć ne prestajem da razmišljam o njoj...sve je ovo moglo drugačije ali predrasude su pobedile...nedostaješ mala..

Udala sam se sa 16 godina, NE SVOJOM VOLJOM! Moji roditelji su me zbog ličnih interesa, tačnije novca dali za momka starijeg od mene 5 godina, a čiji je mozak na nivou petogodišnjaka. Bila sam nevina i jedino im je to bilo bitno, a da sam znala da će me nevinost toliko koštati davno bih je...



Udala sam se sa 16 godina, NE SVOJOM VOLJOM! Moji roditelji su me zbog ličnih interesa, tačnije novca dali za momka starijeg od mene 5 godina, a čiji je mozak na nivou petogodišnjaka. Bila sam nevina i jedino im je to bilo bitno, a da sam znala da će me nevinost toliko koštati davno bih je izgubila. Rodbina, komšije, ma niko nije ni probao da me zaštiti i spasi. Svadba je bila kao iz bajke, na 1000 zvanica, najbolji pjevači, najskuplja hrana, pića, savršenstvo, ali za djevojku koja je svojevoljno pristala da se uda, za mene, PAKAO. Međutim nisam mogla ni da zamislim šta me je dalje čekalo. Svekar i svekrva su me uveli u spavaću sobu, raspremili i tada uveli i svog sina, mog muža. Ubrzo je bio na meni, odnosno u meni, a svekar i svekrva su sve pomno pratili. Kada je potekla krv niz moje butine, od uzbuđenja su počeli da ciče i po nama bacaju novac. Već sam preko 10 godina u braku, rodila sam četvero djece, pomirila sam se sa sudbinom i vremenom sam se navikla na sve, brinem se o mužu kao o djetetu. Nema mi druge… Možda mi je lakše i zbog novca, jer stvarno sam se udala u boatstvo, a i svekar i svekrva su mi dobri i nemam problema sa njima. Da sam sretna, nisam, ali nemam izbira i moram ovaj život da živim, pogotovo jer sam sada i majka i naprosto na mom licu ne smije da se vidi tuga i bol 🙁

Moja mama je najveća grešnica! Mrzim je i smatram da je jedini krivac a ono što mi se desilo zbog čega ću cijeli život imati traume. Mama ima 38 godina i prošli vikend se udala po drugi puta i to za ...



Moja mama je najveća grešnica! Mrzim je i smatram da je jedini krivac a ono što mi se desilo zbog čega ću cijeli život imati traume. Mama ima 38 godina i prošli vikend se udala po drugi puta i to za MOMKA od 22 godine. Naprosto ga je zaludila, a da sramota i grijeh budu veći odlučila je da se vjenča pred Bogom, u crkvi kao da se prvi puta udaje. Imam 16 godina i morala sam prisusvovati, ali cijelu ceremoniju sam prvela u zadnjem redu, tačnije ne baš cijelu. U jednom trenutku mi je prišao otac mog budućeg očuha, ne znam kako da ga nazovem, uhvatio me za ruku i rekao da idem sa njim. Svi su gledali u “mladence” tako da nas niko nije ni primjetio. Uveo me u ispovjedaonicu i rekao, AKO TVOJE MAMA MOŽE KAARATI MOG SINA, E MOGU I JA NJENU KĆERKU… podigao mi je haljinu i ispunio svoju riječ, a i mene. Nisam znala kako da se ponašam, nemoćna sam bila da se oduprem, a vrištati nisam smjela, jer nije mjeso za to… Bio je grub, kao da je svu ljutnju i bijes koju osjeća zbog moje mame želio iskaliti na mene. Prokrvarila sam iako nisam nevina ili je ta krv bila neki znak… ne znam! Molila sam Boga samo da se završi i da niko ne sazna, a onda kada je završio dok smo izlazili, pogužvani i rasčupani vidio nas je svećenik. Samo se prekrstio i spustio pogled. Dok moja mama uživa na medenom mjesecu, ja se uvijem od bola, duševnog, ali i bola koji imam među nogama.4 dana su prošla, a i dalje me boli, kao da je sad izašao iz mene :(, a duševna bol koju osjećam će me pratiti dok sam živa, a sve zbog moje grešne majke. MRZIM JE!!! Zbog nje sam postala grešnica 🙁

ponedjeljak, 7. studenoga 2016.

Živite zajedno. Deliš sa njim snove, želje, ciljeve. Budiš se uz zvuk njegovog srca i zaspiš mu u naručju. Kuvaš sa njim, provodite zajedno svaki minut svakog dana. Povežete se na toliko visokom ...

Živite zajedno. Deliš sa njim snove, želje, ciljeve. Budiš se uz zvuk njegovog srca i zaspiš mu u naručju. Kuvaš sa njim, provodite zajedno svaki minut svakog dana. Povežete se na toliko visokom nivou, da počinjete i rečenice da izgovarate u isto vreme. To vas zbunjuje, ali vam prija. Divan je osećaj pružiti nekome svoje, već napuklo, srce a da ga ta osoba zaceli, da vas bodri, kao i vi njega. Da putujete zajedno, smejete se istim stvarima. Maštati o zajedničkom životu, smišljati imena deci, zamišljati malu kućicu sa dosta konja. Jer svaki san, svaka mašta, svaka zamisao vam se poklapa. Živeti par meseci u svom svetu, unutar ovog zavidnog, svakidašnjeg. Pravite planove za letovanje. Ima plan da vas zaprosi, kupuje prsten i vi ste najsrećnija osoba, osmeh vam ne spada s lica. Tada se sve završava. Njegova porodica vas ne prihvata, on ne ume da se odupre. Rastavljaju vas. Zauvek. Snovi, letovanje, prsten, sve pada u zaborav. Sada ste samo dve izgubljene duše koje besciljno lebde u vazduhu. Dišete i postojite. Izgubljena ljubav!

Mrzim što moram da ispunjavam snove mojih roditelja,a ne moje. Družim se sa okorelim štreberima jer su navodno fina djeca koja ne znaju dalje od nosa. Učim dan noć iako medicinu ne mogu da ...

Mrzim što moram da ispunjavam snove mojih roditelja,a ne moje. Družim se sa okorelim štreberima jer su navodno fina djeca koja ne znaju dalje od nosa. Učim dan noć iako medicinu ne mogu da smislim jer je to idealno zanimanje za ženu. Moram da se ispovedam sa kim se dopisujem jer su oni jedna naporna stoka. Izlazim po poslastičarnicama i jedem slatkiše sa 18 god. Osjećam se kao osoba sa mentalnim poremećajem. Guši me sva ta finoća koju moram da izigravam nije mi jasno kako to ne vide. Obožavam vino i čim odu na duže od kuće ja sam mrtva pijana jer mi je tako lakše. Zbog njih ni momka nemam jer "pravi" za mene ne postoji, a društvo misli da puno probiram i zavodim sve redom jer mi se može. Do kad ovo misli da traje, čekam. Ludim više.


Izgleda da sam se pravo proljepšao od kako sam diplomirao elektrotehniku i zaposlio se. 3 mi se bivše jave da me pitaju kako sam i da izađemo vani.


Teško mi je da gledam majku kako se muči da zaradi novac za školovanje mog brata, sestre i mene, a ja ne mogu ništa da uradim po pitanju toga da joj pomognem što se tiče finansijske situacije. Najveća želja mi je da uspešno završim školovanje i da nađem dobro plaćen posao da joj obezbedim ostatak života da bude u miru i da uživa u onim stvarima u kojim nije mogla jer je svaku paru potrošila na nas.

Imam bujnu maštu i kao mala, dok sam se igrala barbikama, nijedna španska serija nije mogla da se usporedi sa tematikom mojih igara... Kad sam malo porasla sve te ideje sam prenosila na papir....

Imam bujnu maštu i kao mala, dok sam se igrala barbikama, nijedna španska serija nije mogla da se usporedi sa tematikom mojih igara... Kad sam malo porasla sve te ideje sam prenosila na papir pisajući razne priče. Niko ne zna za ovo, ali sad kad sam našla te žvrljotine razmišljam da ih skupim i napišem knjigu koliko su dobre...


Momak koji mi se sviđa već neko vreme se predomislio oko izlaska sa mnom samo zato što nemam drugarice koje bih povela za njegovih par drugova... Malo je reći da sam razočarana...


Izađemo zajedno i sve prođe u redu. Nije nam dosadno, i pričamo, i smejemo se, i zbijamo šale, i đuskamo uz muziku, i otpratim je kući, i ostanem baš do kasno iako znam da ću se jedva probuditi za posao... a ipak ne bude ništa. Ne, nije ona tu ni najmanje kriva nego sam ja konj koga je strah realnosti. I na putu do kuće (posle izlaska) stalno sebi ponavljam ''Darko, konju, ugrabiće je drugi i biće ti krivo. Reaguj što pre konjino!'' Al naravno ništa ne preduzimam povodom toga i zato ću starost dočekati sa sto mačaka u oronuloj kući koju nema ko da sredi!


Imam tu vrstu sreće da ne moram da depiliram noge iznad kolena jer su mi dlake svetle. Čak su toliko neupadljive da ni ne sređujem bikini zonu za bazen, nema ni šta da se sređuje. Ali medalja ima i svoju tamnu stranu, imam obrve od po par dlaka, ubih se da ih pristojno nacrtam. 😭😭😭

Upravo mi je neko udario rukom od prozor i otvorio ga. Moji su na vikendici, a ja sam sama kući. Mislim da mi je neko na terasi jer sam na spratu i jasno sam vidjela ruku. Pre par godina su nam obili ....

Upravo mi je neko udario rukom od prozor i otvorio ga. Moji su na vikendici, a ja sam sama kući. Mislim da mi je neko na terasi jer sam na spratu i jasno sam vidjela ruku. Pre par godina su nam obili kuću kad smo bili na svadbi koja je daleko 10 minuta peške od naše kuće. Došli su opet, a sad ću i ja izgleda naje*ati! Ako ostanem živa, javiću se

Negdje u kutu sobe nađoh kutiju punu praznih bočica parfema. Mirišem jedan po jedan i tresem se, valjda od straha što se neki osjećaji više nikada neće ponoviti. Prvi mi je poklonila baka koje više nema, miriše na djetinjstvo. Drugi sam nosila u srednjoj školi i podsjeća me na sve drage osobe i iskreno vesele dane. Treći mi je poklonila prijateljica koja mi je godinama bila kao sestra, međutim negdje usput zaključila je da me više ne voli. Četvrti sam stavljala samo danima kada sam znala da ću vidjeti njega. Nemoguća ljubav, bezrazložna, blesava, ali jedina takva. Odselio se, i nismo se više vidjeli. Lijepe uspomene, ali mislim da ću baciti ovu kutiju. Umjesto da me razveseli, ja danima ne mogu doći k sebi i nastaviti dalje.

Moram nekome da se požalim na ovo a neprijatno mi je s bilo kim da pričam o tome. Imam 22 godine, žensko sam, imam mlađu sestru od 18 godina. Imam i roditelje, koji se barem po mom ....

Moram nekome da se požalim na ovo a neprijatno mi je s bilo kim da pričam o tome. Imam 22 godine, žensko sam, imam mlađu sestru od 18 godina. Imam i roditelje, koji se barem po mom mišljenju ponašaju nedolično za dvoje ljudi koji su uveliko u petoj, odnosno četvrtoj deceniji svog zivota. Kad kažem nedolično evo na šta mislim: ljubakanje i neku vrstu vaćarenja pred nama, kad sedimo nas četvoro u dnevnoj ispred TV-a on joj kao neprimetno pipka grudi, ustvari i mi sve vidimo, da ne pričam o tome da odu na spavanje, zatvore se u sobu i svesni da nas dve ne spavamo ponašaju se kao životinje, ako me razumete, neprijatno mi je dok pišem jer ipak pričam o roditeljima a ne nekome tamo. Ne znam šta da radim, smeta mi njihovo ponašanje a neprijatno mi je da pričam s njima o tome, ovo traje a ja nikako ne pronalazim način da im diskretno skrenem pažnju na to.

Imam druga koji je pre 16 godina upoznao devojku kod mene na gajbi. Nakon toga su se zabavljali 11 godina, ona našla drugog, odselila se u Minhen, nestala bez traga, nije mu se ni javila. Znači 5 godina ....

Imam druga koji je pre 16 godina upoznao devojku kod mene na gajbi. Nakon toga su se zabavljali 11 godina, ona našla drugog, odselila se u Minhen, nestala bez traga, nije mu se ni javila. Znači 5 godina od kako je ona otišla, moj drugar i dalje pati, postao je sasvim druga osoba, propio se, ne izlazi iz stana i svi ga izbegavaju jer je non stop u teškom bedaku koji zrači iz njega, i non stop priča o Emi... Iako joj nije čuo glas 5 godina, nije nikad imao drugu, ona mu je još uvek prva misao kad se probudi i poslednja kad legne. Znači dečko načisto propao zbog ljubavi. To je ljudi prava ljubav, i ako je ona ispala kravetina prema njemu, pobegla, ostavila ga bez reči, promenila broj telefona posle 11 godina veze, on i dalje svaki dan sanja o njoj i samo o njoj. Sve bih dala da stane na noge i krene dalje, ali kad se nije desilo za 5 godina ne verujem da će ikad, i dalje priča kako će ona možda da se vrati i da bude sve ok... Eh, šta ljubav uradi od čoveka.


Danas sam ostao bukvalno bez reči... Imam komšije koji nemaju neka velika primanja već samo ono osnovno za život... Uskoro ce njihovom sinu od punoletstvo i otac je želio da kupi kompjuter kao poklon. Komšija me sreo pored kuće i pošto zna da se razumijem oko kompjutera dao mi list sa komponentama koje želi njegov "sin". Ljudi ja umalo nisam pao na sred ulice taj kompjuter je u vrednosti oko 2500€, njegov otac je planirao da podigne kredit da mu kupu taj kompjuter sa tim da nekad nemaju ni za hleb.. Uzeo sam listić i rekao da ću proveriti kad stignem kući. Ne znam da li da mu kažem da mu je sin: idiot,debil... Ili da kažem da je kompjuter dobar.

Dečko sa kojim sam godinu i 7 meseci je otišao na more. Upoznali su neke devojke koje su boravile u istoj vili gde i oni. Na kraju tog letovanja je došla na red grupna slika. On i još njegovih 4 drugara i ....

Dečko sa kojim sam godinu i 7 meseci je otišao na more. Upoznali su neke devojke koje su boravile u istoj vili gde i oni. Na kraju tog letovanja je došla na red grupna slika. On i još njegovih 4 drugara i 2 devojke. Međutim iz tog društva jedini on ima devojku! Ali staje između te dve devojke koje grli, a okolo njih ostali. Pitam se, šta da mislim, možda je to neka fora? Ženski sam psiho, ljubomoru ne mogu da savladam.....



Za Luisovu pjesmu "Mećava" sam godinama mislio da je napisana na makedonskom jeziku. Kako nisam vrsni poznavalac tog jezika, koji, priznaćete, u nekim segmentima ima sličnosti sa srpskim, uvijek me je zanimalo kako svi znaju da pjevaju tu pjesmu, kao da svi znaju makedonski. Jedino što sam razumio jasno bila su prva 2 stiha i tu i tamo kad se čuje mećava i grešnica. Ljudi, kakvo otkriće! Kad sam prvi put čuo pjesmu znavši o čemu čovjek pjeva, nisam mogao da vjerujem kako mi je sve to moglo da promakne, kao da sam gluv.


Jedicinu i prve godine sam izgubila budžet, moji nisu u baš najboljoj finansijskoj situaciji pa neprestano vrše pritisak na mene da se više trudim, nekad čak imam osjećaj da mi prigovaraju što sam ih stavila u takvu situaciju. A ja dajem najviše što mogu, stalno govorim sebi da moram više zbog njih i sebe, ali jednostavno teško mi je da se odreknem sopstvenog života. Teško mi je što ne mogu da imam i dobar socijalni život i rezultate na fakultetu. A najteže mi je što sam razočarala roditelje. Zato pre svakog ispita imam užasnu tremu i manjak samopouzdanja tokom istog. Ali se i dalje nadam da ću biti dobar lekar jednog dana i vratiti roditeljima na neki način za sva njihova odricanja.

Upravo mi je baba ispričala kako je bila privedena jer je, dok je bila jako mlada, nosila 10 litara rakije u susjedno selo.Kaže: "Došla ti ja u policiju, uzeše mi onu moju rakiju, vidim ja već biće batina kod ...

Upravo mi je baba ispričala kako je bila privedena jer je, dok je bila jako mlada, nosila 10 litara rakije u susjedno selo.Kaže: "Došla ti ja u policiju, uzeše mi onu moju rakiju, vidim ja već biće batina kod kuće, a ja ti slažem svoje ime i prezime...Kažu ti oni meni da dođem sutra, a rakija će kod njih ostati.Došla ti ja izjutra opet, nikome nisam ni pričala, kad ono tamo drugi policajci.Opet oni mene pitaju za ime i prezime, da me nađu, a ja ti nesretnica zaboravila koje ime sam juče slagala, sreća bili neki dobri, pa me pustiše." Inače, sve ovo sam snimala, jer sam u okviru jednog predmeta na fakultetu imala zadatak da snimam razgovore sa starijima, da bi profesofi čuli svačiji dijalekat.Bar će profesorici biti zanimljivo slušati.


Када сам имао 5-6 година, обожавао сам да јурим кокошке које је мој деда (сад покојни) пуштао по дворишту. Једног дана кад је деда пустио кокошке, петао се залетео право на мене и почео да ме јури. Вриштао сам као да ме јури ђаво, а он ме је кљуцао по дупету. Ни мало лепо искуство. Деда је умирао од смеха једно минут, и тек после га отереао. Кажу да ме је ваљда гледао као конкуренцију. И дан данас имам фобију од петлова 😑

Ispitni rok odavno počeo, a ja danima dolazim kući ujutru, pijan, razočaran. Spavam po ceo dan, gubim vreme, ubijam se pesmama. Otkad sam shvatio da joj nije toliko stalo do mene, da neće biti...

Ispitni rok odavno počeo, a ja danima dolazim kući ujutru, pijan, razočaran. Spavam po ceo dan, gubim vreme, ubijam se pesmama. Otkad sam shvatio da joj nije toliko stalo do mene, da neće biti moja, psihički sam potonuo totalno, motivacija nula, začarani krug iz kojeg ne znam da izađem. Mislim da je njena poruka jedina stvar koja me može iskreno obradovati, za sve ostalo mi je svejedno.


Imali smo savršenu vezu. Živjeli smo zajedno. Po prirodi sam dosta gruba osoba, ali nju sam pazio da ne povrijedim na bilo koji način. Bila je nervozna, natjerao sam je da kaže što..priznala mi je tad da je pijana provela noć s drugim momkom. Poludio sam, svašta joj rekao, krenuo da je udarim ali opet nisam imao srca,slomio sam sve što mi je bilo pri ruci. Tresla se kao prut, plakala, a ja sam otišao, upalio auto i dva dana proveo u samoći. Tad sam obećao sebi da ću je zaboraviti i da nikada neću voljeti toliko da ne bih bio povrijeđen. Prošlo je od tad 4g. Za to vrijeme nisam imao curu jer je volim. I ona mene znam to pouzdano. Dođe mi da u besanim noćima odem do nje da joj kažem da je volim ali ne mogu preko ponosa.

Nikad nisam voleo, niti sam ikad prilazio devojkama koje su već zauzete, jer znam kako bih se ja osećao. Do sinoć. Rođendan, celo moje društvo, atmosvera super, sve na nivou.. Vidim nju, ona ...

Nikad nisam voleo, niti sam ikad prilazio devojkama koje su već zauzete, jer znam kako bih se ja osećao. Do sinoć. Rođendan, celo moje društvo, atmosvera super, sve na nivou.. Vidim nju, ona jednostavno blista lepotom.. Strašan utisak ostavila na mene, prvim pogledom. Odmah pitao za nju, rečeno mi je nemaš šanse ima dugu vezu. Odmah digao ruke. Naravno, kao što sam spomenuo, devojka je blistala lepotom. Njena lepeza završi u mojim rukama, i naravno morao sam da joj vratim. Jednostavno je bilo jače od mene, i morao sam da je pitam da izađemo napolje.. Izašli smo.. Poljubili smo se.. Osećaj neverovatan.. Kolko sam se izjedao jer znam da ima nekog tolko sam bio preplavljen srećom.. Završio se rođendan.. Ona krenula sa drugaricom pre mene kući.. Ja trčao kao budala za njom, ne razmišljajući da priča sa dečkom na fon.. Nisam ni uspeo da vidim da drži telefon u ruci.. Zaustavio je, poljubio, okrenuo se i otišao.. I dalje ne verujem. Ali sam jako srećan.

Najiskrenije zavidim ljudima koje nije briga za druge nego gledaju isključivo sebe. Ja redovito zanemarim sebe i svoje obveze, planove i sve poradi drugih bilo da ih tješim, nasmijavam ili ....

Najiskrenije zavidim ljudima koje nije briga za druge nego gledaju isključivo sebe. Ja redovito zanemarim sebe i svoje obveze, planove i sve poradi drugih bilo da ih tješim, nasmijavam ili rijesavam njihove probleme, a mojih preko glave. Sama sam kriva, nije da me itko na išta prisiljava, ali ja jednostavno ne znam drukčije. Mrzim tu svoju osobinu i dala bih sve da je se riješim.


Ja sam devojka od 22 godine koja ima sve a nema ništa. Novca imam a siromašna sam. Imam jednog pravog prijatelja koji se seli u drugu državu, nemam najbolju drugaricu, usamljena sam, roditelje nije briga za mene, misle da se parama može sve. Nemam sa kim na kafu, nemam nekog za razgovor. Imam i dečka 3 godine koji se prema meni ponaša kako vetar duva. Ljudi moji, ne pamtim kada sam poslednji put bila iskreno srećna, ne pamtim kada sam se osećala voljenom. Ne znam čime sam ovo zaslužila, sve sam delila, nikom ništa nažao nisam učinila a opet sam nevidljiva. Želim da napišem knjigu, pisanje me ispunjava ali kako i to bez podrške? Ne znam više šta da radim, ponekad mislim da bi svima bilo lakše da me nema, i meni bi.


Uzela sam diplomski kod asistenta u kog sam se zaljubila još prvog dana na fakultetu kad nam je držao neko uvodno predavanje. Prošla je sedma godina kako studiram, on se za to vreme oženio i dobio dete i razveo. Nemam pojma o čemu je diplomski i kako ću ga napisati i da li ću umeti ali me baš interesuje da li ću se posle toga izblamirati i da li ćemo biti zajedno.

Prvi s*ks u životu. I meni i djevojci prvi put. Ona ima problema da se opusti, i meni pade napamet...

Prvi s*ks u životu. I meni i djevojci prvi put. Ona ima problema da se opusti, i meni pade napamet jedna romantična gesta, da pustim našu pjesmu u pozadini. Mogu samo reći filmovi lažu. Nije romantično, ona se smijala tome pola sata, a mene blam obuzme i danas kad se sjetim.


Beograđanka sam i volim opuštenost ljudi u ovom gradu al ne opuštenost budi top riba i baci ključeve od kola u fensi kafiću i pričaj nafurano da svi znaju da si eto iz bg i kritikuj sve što možeš... jer eto ti si tako cool - veliko ne!!!! Pravi beograđani imaju meru u svemu i pristojni su al ne uštogljeni, samo jednostavno normalni i vole lutanja po gradu jer uvek ima nešto novo!


Imam stalni posao i uredne prihode, radim u uredu lagan posao i živim s roditeljima. Roditelji plaćaju sve režije. Svaki dan imam spremljen doručak, ručak i večeru te opranu i ispeglanu robu. Igrom slučaja djevojka koju volim završi u Frankfurtu. Za dva tjedna i ja putujem, napuštam sve ovdje, izlazim iz konfort zone i idem tamo raditi na bausteli dok ne nađem bolji posao pogodan mojoj struci. Gradit ćemo novi život zajedno , neće biti lako ali sam sretan i ispunjen kao nikada do sada.

Preko 4 godine u vezi divnoj, punoj razumijevanja, povjerenja. Najbolji drug, ljubavnik, oslonac, ma sve... Planirali da uskoro počnemo život zajedno, djecu. U maju ostanem trudna, u julu dobila ...

Preko 4 godine u vezi divnoj, punoj razumijevanja, povjerenja. Najbolji drug, ljubavnik, oslonac, ma sve... Planirali da uskoro počnemo život zajedno, djecu. U maju ostanem trudna, u julu dobila spontani pobačaj. Taj dan je došao kod mene u bolnicu i rekao da ćemo imati 5-oro djece, da bi mi 9 dana nakon spontanog preko telefona saopštio da se naša veza prekida. Mjesec dana od tad je prošlo, ja sam inicijator komunikacije. I nakon svega on eto nema potrebu da razgovara o svemu... Po njemu, kriva sam ja jer nijesam htjela od starta život u zajednici sa njegovima ( sa kojima ni on ne može normalno da funkcioniše). Od tog poziva se nijesmo gledali ( inače živimo na 3 sata udaljenosti) . Vjerujte, svaki dan se pitam je li moguće da nikad nijesam primijetila te znake nezrelosti... I pored toga, nijesam ljuta na njega. Samo ne razumijem, zaista, gdje je i zašto nestalo sve....

Nakog visegodišnjeg ljubomorisanja moje bivše devojke, bez ikakvog razloga leđa sam okrenuo najboljoj i dugogodišnjoj drugarici. Jednostvano sam prestao da se javljam, da je pozdravljam, da joj ...

Nakog visegodišnjeg ljubomorisanja moje bivše devojke, bez ikakvog razloga leđa sam okrenuo najboljoj i dugogodišnjoj drugarici. Jednostvano sam prestao da se javljam, da je pozdravljam, da joj odgovaram, pa čak i da je izbegavam kako bih udovoljio ovoj drugoj, a to sam nažalost učinio u jako teškom periodu njenog života. Sramota me, pogrešio sam! Nema načina da se iskupim al tako sam zaslužio. Tako dobro ljudsko biće ne možeš upoznati svaki dan i ako ovo čita samo želim da zna da joj iskreno i od srca želim sve najbolje!


U prethodnoj firmi sam imala šefa koji je tiranin - galami, ponižava, ne daje platu, pa je još usput I smanji, a kolektiv nam je bio sjajan - svi smo u istoj situaciji I podržavamo jedni druge, sa svakim možeš popričati o svemu. U sadašnjoj firmi imam šefa koji je normalan čovjek, primanja redovna, ima čak I bonusa, ali je kolektiv takav da ga nikom ne bih poželjela. Svaki dan bih plakala od muke poslije posla. Tačno ne znam gdje mi je bilo bolje, odnosno gore.

Pre 4-5 godina sam hvatala net od komšije. Pošto živim u zgradi najbolji signal sam imala kad odem u WC. I tako ja jednom odem u WC stavim slušalice u uši, pojačam muziku i dopisujem se. Nisam n...

Pre 4-5 godina sam hvatala net od komšije. Pošto živim u zgradi najbolji signal sam imala kad odem u WC. I tako ja jednom odem u WC stavim slušalice u uši, pojačam muziku i dopisujem se. Nisam ni primetila koliko je vremena prošlo, kad moji odjednom obili vrata WC-a i upadaju oni u WC onako izbezumljeni i zateknu me sa fonom u rukama i slušalicama u ušima i počinje Keva da se dere nešto u fazonu jesi normalna? mislili smo da ti se nešto desilo? itd... Ne samo da su mi oduzeli fon već su onemogućili da se vrata WC-a zaključaju, a o batinama i kazni da ne pišem.. I danas se setim ovakvih situacija a bilo ih je mnogo😂


Danas (05.09.) oko 17:30, u 83-ci u BG-u je bila tolika gužva da su ljudi bili zbijeni kao sardine. Da stvar bude još gora, kiša je lila k'o iz kabla, a neka žena pored mene je širila miomirise i autobus pretvorila u gasnu komoru. Olakšavajuća okolnost je bila ta što je uz mene bila zbijena jedna slatka devojka, možda nekih 165-170cm visine, predivne kestenjaste, prave kose. Kasno sam skontao da mi se zaista dopala, a bilo mi je nekako glupo da joj se javim, možda bi pomislila da sam nekakav manijak. Nije se bunila zbog toga što je bila stisnuta uz mene, kao što se ljudi obično pobune. No, na kraju je sve ostalo na tome, i pri izlasku iz autobusa me je nekako simpatično pitala da li mogu da prođem (sklonivši se malo u stranu), a ja sam joj se uz osmeh srdačno zahvalio. Ako me pamćenje dobro služi, nosila je neku teksas jaknu i crne pantalone. Ako se prepoznaješ, molio bih te da se javiš u komentaru ispod. U potpisu: visoki, plavi dečko u kožnoj jakni koji je stajao iza tebe :)

Prije 2 godine sam imao 3 djevojke (u različitim vremenskim periodima) .. A jednu od njih sam volio najviše na svijetu ... Naime, sve 3 sam ostavio radi fakulteta i vlastitog uspjeha (ali pod drugim ...

Prije 2 godine sam imao 3 djevojke (u različitim vremenskim periodima) .. A jednu od njih sam volio najviše na svijetu ... Naime, sve 3 sam ostavio radi fakulteta i vlastitog uspjeha (ali pod drugim izgovorima) - Jer, šta će mi djevojka sutra ako nemamo hljeba jesti.. I uspješno sam 2 godine dao u roku - 29 ispita .. Da bi nakon tog vremena i iskrenog pokajanja odnosno, moje čvrste odluke, 2 djevojke bile zauzete, a ova što sam ju najviše volio udaje se za par dana ... Pitam se, ima li većeg baksuza od mene ... Kako god, poručujem im da ću biti najbolji student i najbolji čovjek za onu što će tek doći....


Uspeh u mom životu je krenuo onog trenutka kada sam pobedila svoj ego. Kada sam prevalila preko svojih usana ne znam, pogrešila sam, možeš li objasniti i možeš li mi pomoći. Kada bih rekla ne znam, saznala bih. Kada bih rekla da sam pogrešila, pomogli su mi ispraviti. Kada sam tražila objašnjenje, naučili su me kako mogu lakše. Kada bih zatražila pomoć, dobila sam je i sve je bilo lakše. Dok sam se pravila pametna i sve znala, nije išlo ništa, kao i dok nisam priznavala svoje greške, nisam prihvatala da postoji neko bolji u onome što volim i "znam". Pomoć koja mi je ponuđena je uvek bila iz koristi, a kada sam je zatražila, dobila sam je od srca. Pobedite svoj ego, budite iskreni prema sebi. Toliko sam zadovljna svojim životom od tada (već godinama) da želim ovo da vičem celom svetu da čuje!

U vezi sam 5 godina i ne mogu reći da mi nije lijepo, čak štaviše, bez obzira na dugu vezu, mi se i dalje jako lijepo pazimo i mazimo, što bi rekli.. Prošlo ljeto sam radila sezonski posao i upoznala ...

U vezi sam 5 godina i ne mogu reći da mi nije lijepo, čak štaviše, bez obzira na dugu vezu, mi se i dalje jako lijepo pazimo i mazimo, što bi rekli.. Prošlo ljeto sam radila sezonski posao i upoznala momka iste dobi kao i moj momak. Primijetila sam da mu se sviđam ali sam ga oštro ignorirala i nisam dopuštala nikakve komunikacije s njim, osim vezano za posao. Kad sam prestala raditi, od kolegice je saznao moj broj. Ljudi moji, otada taj čovjek meni ne da mira. Stalno se javlja i šalje poruke.. prije 8 mjeseci se odselio u Švedsku.. Džaba i to, on je i dalje uporan. Čak mi je potajno slao i poklone. Koliko god sam ga odbijala i ignorirala, on nikad nije odustao. Obožavam svog momka, ali imam dojam da mi se ovaj počeo žestoko sviđati. Jao ne!


Upišem ja danas napokon nešto u index, vratim se doma sretnija nego ikad iako i sutra imam ispit. Počnem čistit kuću, ublistam sve, reko da i mašinu upalim. I tako cijela ležerna, ubacim i skripte za sutrašnji ispit da se malo properu na 95. Evo čekam centrifugu pa da učim kraj mašine. 😂😂😂😂 Ooooooo životeeeee !!!!

Sedela sam sa dečkom u bašti jednog kineskog restorana i u trenutku kada sam odlučila da spakujem za poneti došao je jedan cigančić i pitao da kupim neke čestitke i da novac ide za decu u sirotištu. ....

Sedela sam sa dečkom u bašti jednog kineskog restorana i u trenutku kada sam odlučila da spakujem za poneti došao je jedan cigančić i pitao da kupim neke čestitke i da novac ide za decu u sirotištu. Pošto sam se naslušala inače svakakvih priča nisam mu poverovala. Zatim me je on pitao da li može da pojede to što imam u tanjiru. Bilo mi ga je jako žao i dala sam mu sa zadovoljstvom jedino ako će sesti u restoran. On se nećkao ali je pristao, pojeo, zahvalio se i otišao. Ubrzo su došle radnice restorana i pitale me da li sam mu ja to dopustila i pošto su dobile potvrdan odgovor rekle su mi da to više ne radim i da im on pravi probleme. Nakon što smo čekali račun 10 minuta otišli smo a da nismo platili. Ceo dan sam se osećala prelepo. Jedino mi je žao što se mali nije dobro najeo na račun kuće.

Studiram u inostranstvu. Sada sam četvrta godina. Prve dve godine kad je raspust i kad sam se vraćala kući kod roditelja najviše na mesec dana bili su srećni i jedva čekali da dodjem kao i ja. .....

Studiram u inostranstvu. Sada sam četvrta godina. Prve dve godine kad je raspust i kad sam se vraćala kući kod roditelja najviše na mesec dana bili su srećni i jedva čekali da dodjem kao i ja. Zadnjih godinu dana kada odem kući, primećujem da im smetam, da nekako ne mogu više da me podnesu u kući. Čak mi je majka rekla da idem, da se oni svađaju zbog mene. A ja ništa ne pričam, ne svađam se sa njima, čak se uvek smejem, donosim poklone i ponašam se kao i pre. Ne znam u čemu je problem? Ne znam šta se desilo? Otac mi jedva kaže ćao. I da ne pričam kakvih je tu sve uvreda bilo. Užasno sam razočarana jer se osećam kao višak u kući. Mislim da neću više da idem kući. I posle se naši ljudi pitaju kad se detetu nešto desi zašto? Kako?


Kada krenete pred veridbom ili svadbom da se pitate i razmisljate da li je to to, znajte da nije i bežite odatle. Ali odmah, ja sam se tako 2 god pitala pa tek onda otišla, potrosila vreme i sebi i njemu. Učite na mojim greškama, kada je to to ne pitate se i ne razmišljate, to jednostavno znate. Kao što npr posle svega toga, sada ja jednostavno znam :) Pozdrav od jedne upravo verene devojke.


Upravo smo se danas vratili sa maturalne ekskurzije iz Španije. Nisam mogla ni pomisliti da nešto može biti toliko lijepo. Svi smo bili skupa, kao familija. Čak i ljudi koje nikad nisi poznavao, pozdravljao, udružili smo se i proveli smo svih 10 dana skupa. Uživali smo maximalno, nije tu bilo ni alkohola, ni trave, ni bilo kakvih gluposti.. Jednostavno smo uživali. A vrhunac svega tog je to što sam se zaljubila u vodiča.. Nikad nisam vidjela ljepše oči, osmijeh, usne, glas .. Neopisiv osjećaj, bili smo skupa svo vrijeme, družili se, pričali.. Da bi na kraju kad smo ostali sami, poljubili se. Neopisivo divno sjećanje će mi ostati :) Sve bih dala da se makar još jednom ponovi ..

Upala sam na budžet jednog prilično popularnog fakulteta tako što sam na dan žalbe zaokružila jedan tačan odgovor hemijskom (koji mi nisu priznali jer je bio napisan običnom olovkom) dok ...

Upala sam na budžet jednog prilično popularnog fakulteta tako što sam na dan žalbe zaokružila jedan tačan odgovor hemijskom (koji mi nisu priznali jer je bio napisan običnom olovkom) dok pregledavači nisu gledali u mom pravcu. Nisu primetili ništa, žalba je prošla i zauzela sam mesto na budžetu. Osećala sam se loše danima jer sam nekome "uzela" mesto, ali da to nisam uradila ne bih ni upisala fakultet jer sam dete razvedenih roditelja a moj otac prima socijalnu pomoć, i samofinansiranje je od početka bilo isključeno. Osećam se kao da sam promenila nešto veliko i naravno, veoma sam srećna da sam dobila takvu šansu, ali se pitam da li je ovako trebalo da bude. Samo se nadam da nešto drugo postoji za tu jednu osobu koja je zbog mene izgubila mesto.



Imamo dva sina, neko vreme mu govorim da se ljubav sa moje strane ugasila. Jednostavno ga ne volim više i ne mogu protiv sebe. Jedino što sam dobila je šamar i pretnju da neću dobiti decu. Što je najgore, moji roditelji su na njegovoj strani. Skupila sam hrabrost da sve ovo okončam. Polako mi puca film i ne mogu da ćutim i trpim. Mlada sam i želim za svoju decu i sebe miran i lep život.

Ni on ni ja nismo imali porodice. On je odrastao u sirotištu, a ja sa bakom. Živeli smo u malom mestu i zajedno bili u bendu, zaljubili se i proveli zajedno 2 godine. Sve je bilo divno dok on nije dobio ...

Ni on ni ja nismo imali porodice. On je odrastao u sirotištu, a ja sa bakom. Živeli smo u malom mestu i zajedno bili u bendu, zaljubili se i proveli zajedno 2 godine. Sve je bilo divno dok on nije dobio ponudu da ode u Ameriku, pređe u drugi bend, to je bila velika prilika i naravno pristao je. Molio me je da idem sa njim, odbila sam u želji da pratim svoje snove a ne da završim poznata kao nečija devojka. Pre puta poklonila sam mu ogrlicu, katanac kao što je imao Sid Vicious. Prošlo je godinu dana, nismo se čuli, blokirala sam ga na društvenim mrežama jer me je bolelo da pričam sa njim, znam da je uspeo i srećna sam. Sad, i ja putujem, igrom sudbine živeću u istom mestu kao i on. Plašim se, njemu dugujem sve, zbog njega imam snove, zbog njega sam zavolela muziku, on mi je pokazao novo svetlo u životu i pomogao da izgradim samopouzdanje. Idem sa svojim bendom, svojim poslom, svojim putem ali duboko u sebi nadam se da ću ga sresti na tom putu. Jedno znam, još uvek nosi taj katanac.

Mom mužu je bio rođendan, puna kuća gostiju, rodbine i prijatelja, a kada sam otišla po rođendansku toru u kuhinju koja je na prvom spratu dočekao me moj svekar, rođeni otac mog muža. Prilično pijan ...




Mom mužu je bio rođendan, puna kuća gostiju, rodbine i prijatelja, a kada sam otišla po rođendansku toru u kuhinju koja je na prvom spratu dočekao me moj svekar, rođeni otac mog muža. Prilično pijan prišao mi je i počeo da me hvata za grudi, da mi podiže haljinicu… Nisam mogla da vjerujem šta mi radi, odgurivala sam ga od sebe, govorila mu da prestane, ali on je bio uporan u svojoj namjeri. Uprtio me i stavio na kuhinjski stol, znala sam šta mi slijedi, ali nisam znala kako da reagujem, da vičem, nisam mogla jer velika bi sramota zadesila našu porodicu, bili bismo obilježeni za čitav život… i dok sam razmišljala šta i kako moj svekar je već bo u meni. Sve se događalo bukvalno na pra metara od mog muža. moje svekrve, rodbine, gostiju… To je trajalo nekih minut, dva, a tada se moj BOLESNI, ODVRATNI svekar prije nego je završio i doživio orgazam, odvoji od mene i otišao do rođendanske torte i sve iz sebe sasuo po njoj. U opštem šoku nisam znala šta da radim, nekako sam premazala tortu, prekrila njegov šlag i snijela je gostima. Kada su počeli da jedu tek tada mi se totalno slošilo i počela sam da nekontrolisano povraćam. Evo sedmica je prošla, svekar se ponaša kao da se ništa nije desilo, GLUMI DA SE NE SJEĆA I DA JE BIO TOLIKO PIJAN DA NIJE BIO SVJESTAN ŠTA RADI… Nakon ovoga osjećam se totalno nesigurno u kući muževih roditelja, ali ne znam kako da tražim od muža da se odselimo. Koliki sam ja baksuz, mislim da sam jedina osoba koju je svekar povalio 🙁

Imam djevojčicu od 7 godina. U susjednoj ulici živi njezina prijateljica iz razreda. Malena je krhka kao pahulja, plava, prekrasna, ali užasno mršava. Moja kći je išla kod nje nedavno prepisati nešto jer ...



Imam djevojčicu od 7 godina. U susjednoj ulici živi njezina prijateljica iz razreda. Malena je krhka kao pahulja, plava, prekrasna, ali užasno mršava. Moja kći je išla kod nje nedavno prepisati nešto jer nije stigla u školi, vrati se kući i kaže mi: mama, kako je siromašno kod njih u kući. Jel smijem zvati Maju kod mene da gledamo crtani, ona nema tv. Srce mi se steglo, nisam imala pojma da netko živi toliko blizu mene, siromašan, a nitko to ne primjećuje. Majina mama nikada nije tražila pomoć, šuti i radi. Nakon tog saznanja sam prikupila novca među prijateljima i obitelji, namještaja, odjeće, uplatili smo maloj Maji novac za školsku kantinu..hoću reći, nas 20ak je sudjelovalo i gotovo da nismo ni osjetili to na svojoj koži. Zato, kad ste u mogućnosti, pomozite!

Svekrva me je mrzila od prvog dana. Nije mogla da podnese da je njen sin jedinac oženio djevojku koja je 5 godina starija od njega, a još više joj je smetalo što sam došla trudna. Iskreno nismo ...



Svekrva me je mrzila od prvog dana. Nije mogla da podnese da je njen sin jedinac oženio djevojku koja je 5 godina starija od njega, a još više joj je smetalo što sam došla trudna. Iskreno nismo planirali da se vjenčamo nakon samo pola godine zabavljanja, ali iako smo pazili ostala sam trudna i to smo shvatili kao božiji blagoslov da se vjenčamo. Od prvog dana sam proživljavala strašnu torturu od strane moje svekrve. Nakon mjesec dana više nisam mogla da izdržim i rekla sam joj ako mi da novac da odem da abortiram da ću zauvijek otići iz njene kuće. Bez razmišljanja mi je dala čak 1.000 eura, samo da nestanem, ali to je bio samo moj trik na koji je glupača nasjela. Kada je došao moj muž kući sa suzama u očima sam mu pokazala novac i rekla mu da mi je njegova mama dala to i da moram da abortiram. Naprosto je pobijesnio, otišao do nje, a kada mu je rekla da je istina da mi je dala novac, počeo je da je tuče i da ga nisam obuzdala ubio bi je od batina. Spemili smo stvari i otišli da živimo kod mojih roditelja. KAO ŠTO SAM JOJ I OBEĆALA, ZAUVJEK SMO NAPUSTILI NJENU KUĆU! Evo već skoro 10 godina živimo, tačnije uživamo u životu, volimo se i niko nam ne pravi probleme. Moji roditelji ga poštuju i vole kao svog sina. Priznajem da sam možda malo zgriješila, ali grijeh koji sam počinila je prouzrokovao nešto dobro i da to nisam uradila vjerujem da bi vremenom moja svekrva svog sina okrenula protiv mene, tako da bi do sada već bili razdvojeni.

Moji su se razveli prije neke 3 godina, kada sam imala 13 godina i tada sam počela da živim neki čudan život. Mama se ubrzo udala za drugog čovjeka. Ja idem u školu koja je u drugom gradu gdje i ....




Moji su se razveli prije neke 3 godina, kada sam imala 13 godina i tada sam počela da živim neki čudan život. Mama se ubrzo udala za drugog čovjeka. Ja idem u školu koja je u drugom gradu gdje i stanujem sa dva cimera i mamu posjećujem par puta mjesečno, obično vikendom. Primjerila sam da kada god dođem očuh se vrlo čudno ponaša, pod ČUDNO mislim da sam par puta primjetila na njegovj trenerci da mu se ukrućuje kada je blizu mene. Iskreno nije mi smetalo, čak mi je godilo, jer svaka djevojka voli biti poželjna i da napaljuje muškarce. Prošli vikend sam bila u kod njih i mama je iznenada morala otići na selo kod babe zbog njenog zdravstvenog stanja. Mislila sam da će očuh odma da navali i da iskoristi situaciju što smo sami u stanu, ali na moje iznenađenje cijeli dan se ništa nije desilo. Naveče pred spavanje sam otišla da se istuširam, a kada sam se vratila u svoju sobu oduševila sam se kada sam mog očuha vidjela da leži u mom krevetu, bez odjeće sa ukrućenim i spremnim za akciju. Živim sa dva cimera koji mi ispunjavaju sve želje i fantazije, ali vjerujte da bolju noć, ma bolji vikend u svom životu nisam imala. ISKUSTVO JE ISKUSTVO i sada sam 100% svjesna zbog čega djevojke ganjaju starije muškarce, a i zbog čega je mama tatu zamijenila očuhom. Čovjek ima 45 godna ali UBIJA KAKO DOBRO TUCCA! Mislim da ću ubuduće češće da posjećujem MAMU!
Šta reći osim MAMA HVALA TI NA OVOME ŠTO SI “NAM” PRONAŠLA 🙂

nedjelja, 6. studenoga 2016.

Imao sam sve u životu - dobar izgled, porodični novac, radio sam u inostranstvu. Međutim, kafane i lake žene su mi došle glave. Sve sam zapostavio da bih izlazio, radio po klubovima i provodio se sa....

Imao sam sve u životu - dobar izgled, porodični novac, radio sam u inostranstvu. Međutim, kafane i lake žene su mi došle glave. Sve sam zapostavio da bih izlazio, radio po klubovima i provodio se sa lakim ženama. Svaku sam devojku varao, ali i one su skoro sve bile lakog morala. Prvo sam igrom slučaja završio u vezi sa prostitutkom. Nisam znao čime se bavi, ispao je ogroman skandal. To je bio početak kraja. Sve se drastično pogoršalo kad je jedna od mojih usputnih avantura ostala trudna. Bila je vrlo mlada i imala vrlo opasnu porodicu koja mi je zagorčavala život dok je nisam oženio. Svoje dete volim, ali ženu ne volim. Nemam ni izgled, ni pare, i nesrećan sam. Bila je samo jedna devojka u životu do koje mi je bilo stalo i kojoj se vraćam u mislima. Ali sam i nju razočarao i povredio. Ona je danas jako uspešna i ima lep život, srećan. Zaslužila je. Sinoć me je zvala da rezerviše sto za devojačko veče u klubu u kom radim. Plakao sam kao malo dete. Moj karakter je uništio moj život.

Imam djevojčicu koja uskoro puni tri godine. Nedavno su joj doktori ustanovili autizam. Život mi se srušio. Ne znam kako da joj pomognem i da je trgnem iz tog njenog svijeta. Brinem se za njenu ...

Imam djevojčicu koja uskoro puni tri godine. Nedavno su joj doktori ustanovili autizam. Život mi se srušio. Ne znam kako da joj pomognem i da je trgnem iz tog njenog svijeta. Brinem se za njenu budućnost. Nadam se da ću se jednog dana probuditi i da ću razgovarati sa svojim djetetom.

Mjesec dana prije pete godišnjice veze djevojka me je ostavila sa izgovorom da joj treba sloboda i da ne želi razmišljati o ničemu, na dan godišnjice je dobila buket ruža u krevet preko dostave cvijeća, nije se javila, tek 10 dana nakon toga se javila, i željela pomirenje i da se preselim kod nje u stranu državu, spremna sam se i udati za tebe, naći ćemo ti posao i sve, ja sam to glatko odbio, i nikad se nisam pokajao iako sam je neizmjerno volio iako sam poslije u vezama bio nesretan i dan danas, jednom tko otiđe od tebe i vrati se otići će kad kad tad opet!

Mislim da me polako hvata depresija. Skoro svi ljudi su mi postali bezveze - površni, sebični, zavidni, bahati, samo gledaju kako da te iskoriste, imam dobar posao ali mi je dosadio, kao i kolege ...

Mislim da me polako hvata depresija. Skoro svi ljudi su mi postali bezveze - površni, sebični, zavidni, bahati, samo gledaju kako da te iskoriste, imam dobar posao ali mi je dosadio, kao i kolege koje uglavnom ne mogu da smislim (čast izuzecima), ne vidim smisao rmbačenja po ceo život i onda ti život prođe, ovo je inače depresivna zemlja čim sagledaš realnost ili uključiš TV, sve gore od goreg. Ne znam, neka tuga me steže, ne pamtim kada sam se prethodni put od srca nasmejao ili radio nešto što me baš ispunjava (osim putovanja, ali ne može se stalno putovati). Ne znam šta da radim i kako da se uzdignem iz ove apatije koja me je uhvatila. Živim život, glumim da je sve u redu, ali nije. Tužan sam, potišten, nesrećan. Da li je razlog gubitak jednog roditelja, samoća jer dugo nemam nikoga, činjenica da su me skoro svi koje volim razočarali, ne znam.

Sa verenicom ne mogu da imam mir. Jako je nepoverljiva i ljubomorna, ratoborna i nervozna, iako je nisam nikad prevario u bilo kom smislu niti išta slično. U svemu vidi zlo, pretnju. Razumem da je ...

Sa verenicom ne mogu da imam mir. Jako je nepoverljiva i ljubomorna, ratoborna i nervozna, iako je nisam nikad prevario u bilo kom smislu niti išta slično. U svemu vidi zlo, pretnju. Razumem da je takva jer je život nije mazio, ali se razmišljam da li ću zaista moći da do kraja života trpim ove neprestane konflikte na šta nam se više od pola vremena svodi. Ja sam uvek bio štreber, ona ne, pa me i ne razume skroz... Možda sam ja i glup, možda neko ko ume bolje da upija tuđu nervozu bi joj bio bolji... Volim je i dalje, ali često mi pretvori dan u pakao svojim agresivnim stavom. Želim nju i voleo bih da mogu zaista s njom da izgradim porodicu. Možda psihoterapija pomogne? Kada je fino raspoložena i kad me ne optužuje za sve i svašta mi je stvarno super s njom i najlepša je žena koju poznajem, ume da bude i nežna i slatka i simpatična.

Ponekad se osećam kao da nisam za ovaj svet. Nemam prijatelje nikog potpuno sam sama, nisam ....

Ponekad se osećam kao da nisam za ovaj svet. Nemam prijatelje nikog potpuno sam sama, nisam dobra u školi, nisam dobra u sportu, nesposobna sam da sama zaradim novac pošto sam jako stidljiva, ne mogu da se hvalim ni fizičkom lepotom, nedruželjubiva sam bez samopouzdanja i jednostavno ne znam kako to da promenim a 20godina mi je i već osećam da ću zauvek ostati ovako sama u svom mraku.

Bila sam u internatu srednja skola. I pošto nismo imali para nas tri smo pisale uporedne horoskope za male pare. Pošto je bilo povoljno dobijali smo od drugaričine drugarice datume rođenja i morali smo da lupamo jer ih nismo znale. Mnogi su bili prezadovoljni.

Bila je to srednja škola.. Pošto kod profesorice nije bilo velike šanse da se prepiše a nisu ni baš bili aktuelni touch telefoni ja sam odlučio da obrijem nogu i napišem puškice..obrijao sam deo 20x10 cm na nozi... ni jedno pitanje nisam potrefio. Sreća pa je bila zima.

Sin se odselio kod devojke. Retko me zove a još ređe obilazi. Ja živim sama uz tuđu negu i pomoć jer sam invalid i bolesna sam. Shvatam da nervozna kakva sam postala nisam poželjno društvo al ipak... Toliko me izbegavati nije u redu. Ne znam kako da objasnim sinu da to što sam "zbrinuta" ne znači da mi ne fali njihova pažnja, viđanje. Dal je to pitanje savesti, morala, zašto sam ja o mojim roditeljima "brinula"...

Ceo život sam nešto trenirala, uvek odlično izgledala, svaki mišić mi se ocrtavao. Došao pubertet. Razbolela se, poremećaj hormona, sa 20 godina se ugojim u predelu stomaka samo. Nikako da ...

Scena: sjedimo prijateljica i ja u kafiću i pokušavamo da nadoknadimo vrijeme jer se dugo nismo vidjele i u tome svemu neki momci neumjesne šale i ulete dobacuju, u fazonu ponio ih malo alkohol. Nije mi stvarno jasno da ne vide pored očiju da ako nismo na prvi ulet odreagovale u njihovu korist, to ne znači da treba da dalje nastavljaju. Ovo zvuči umišljeno s moje strane, ali stvarno, neumjesno je i ljakanski i zvuči i izgleda. Ako jednom kažem da ne želim piće i ako ignorišem činjenicu da pokušavaš da me zbariš lošim forama koje samo u principu vrijeđaju mene kao osobu, to znači da sam nezainteresovana i da vjerovatno nikad neću ni biti zainteresovana.


Ceo život sam nešto trenirala, uvek odlično izgledala, svaki mišić mi se ocrtavao. Došao pubertet. Razbolela se, poremećaj hormona, sa 20 godina se ugojim u predelu stomaka samo. Nikako da smršam i pored lekova,ishrane i vežbanja. I dalje bez viška kg, ali stomak je tu pa je tu. Porodim se. Strije svuda po telu, stomak i dalje tu... Saznam da imam problem dugogodisnji sa kičmom koji sam ignorisala sve do sad. Ne smem da treniram kao pre, samo određene vežbe mogu. Pomirila sam se da cu sa svojih 25 izgledati gore od neke bake. Zdravlje je ipak na prvom mestu i hvala mom mužu što me voli i što sam mu privlačna iako sebi ličim na drvo zbog strija i obešenog stomaka.

Kao mala išla sam na balet, ples, glumu, u razne kreativne radionice, na nekoliko sportova, svirala nekoliko instrumenata... I nigde se nisa....

Kao mala išla sam na balet, ples, glumu, u razne kreativne radionice, na nekoliko sportova, svirala nekoliko instrumenata... I nigde se nisam pronašla, ništa me nije zanimalo niti previše zadržavalo pažnju. Isto je bilo kad sam upisivala srednju, pa sam upisala gimnaziju u nadi da ću se pronaći do faksa. I nisam se pronašla, i dalje me ništa ne zanima, niti bilo šta volim toliko da bih se time bavila. Upisala sam prošle godine fakultet koji se mojima sviđa, jer je njih bilo sramota da ja pauziram godinu i ništa ne upišem. Pala sam godinu jer me taj fakultet takođe nimalo ne zanima niti to volim. Osećam se kao propali slučaj, kao jako neinteligentna osoba koja uzalud živi. I dalje ne znam šta ću sa svojim životom.

Preko oglasa sam našao posao u struci (kuhar) na moru u sezoni. Odem ja tamo, upoznam se sa kolegama i voditeljom. Voditelja sam u startu pročitao, dosadan i naporan čovjek koji traži dlaku u ....

Preko oglasa sam našao posao u struci (kuhar) na moru u sezoni. Odem ja tamo, upoznam se sa kolegama i voditeljom. Voditelja sam u startu pročitao, dosadan i naporan čovjek koji traži dlaku u jajetu. Shvatim da će biti teško s njime ali šta ću. Mjesec dana pranja mozga..ovo nije dobro složeno, ovo nije dobro narezano, ovo je debelo, ovo je pretanko, ne valja ti gramaža, velike porcije.... i tako svaki dan od prvog radnog dana. Posljednjeg dana u mjesecu naredio mi je da operem jednu policu. Aj, posla nema pa nije problem. Uglancam ja nju, dam svoj maksimum i taman da bacim vodu prolazi on i kaže kako ima mrvica. Bacio sam plastičnu posudu s vodom na pod i rekao mu neka si sam pere, te dao otkaz jer više nisam mogao izdržat taj teror. Ni ne čudi me što svake sezone mijenjaju radnike.

Moj sinčić, 6 godina, mali je genije. On svet vidi u brojevima, opsednut je njima, računa sa velikim brojevima, pravi neke kalendare, ma svašta...Međutim, u poslednje vreme se...

Od nedavno idem kod psihijatra jer nisam više bila u stanju da svoje probleme rešavam sama. I on mi zaista pomaže u izvesnoj meri. Ali moj dečko je rekao svojoj majci da ja idem kod psihijatra i ja se sad osećam kao pokisli miš jer imam osećaj kao da ta žena hoće da nas rastavi. Jer ko još želi osobu sa psihičkim poremećajem. Ne znam šta da radim.

Moj sinčić, 6 godina, mali je genije. On svet vidi u brojevima, opsednut je njima, računa sa velikim brojevima, pravi neke kalendare, ma svašta...Međutim, u poslednje vreme se često oduzima, tj.prečesto se predaje maštanju. Sakrije se ispod kreveta i dugo ne izlazi. Ili se ljuti što je put do vrtića kratak jer nema vremena za maštanje. U početku mi je to bilo simpatično, ali sad me plaši. Pre neki dan zamalo ga auto nije udario koliko je zamišljen bio dok je išao pored mene. Odemo u centar, on odjednom neće više sa decom da se igra nego ide u krug oko trga i razmišlja. Ne znam da li brinem bez razloga, da li se i druga deca nekad tako ponašaju?

Moj deda je iza sebe ostavio veliko nasledstvo, uvek je pokušavao sve obaviti u vremenu i svima ugoditi. Bio je čovek koji se jednom rađa. Bratu i meni obećavao sve i svašta, uvek je ispunjavao ...

Moj deda je iza sebe ostavio veliko nasledstvo, uvek je pokušavao sve obaviti u vremenu i svima ugoditi. Bio je čovek koji se jednom rađa. Bratu i meni obećavao sve i svašta, uvek je ispunjavao svoja obećanja. Bio nam podrška najveća na svetu nazivao nas šampionima. Došlo je vreme raspodele nasledstva, moja baba hoće sve dati mojoj tetki, o mome ocu ne razmišlja ama ni u jednom trenutku, iako nismo u baš najboljem finansijskom stanju. Tetka hoće sve prikupiti za sebe iako je srećno udata za čovek, koji je više no bogat. Nikad se nisam oslanjao na to nasledstvo ali ovo je stvarno preterivanje, tata i deda su vredno radili i mučili se oko izgradnje firme i na kraju dođe neko da ti to sve uzme... :(

Imam ozbiljan problem. Ja njega ne mogu da se otarasim, verovatno ćete misliti kako je to glupo i kako ne treba da mi bude teško da prebolim dečka. Ali ja to ne umem, ne umem da živim bez njega, ...

Imam ozbiljan problem. Ja njega ne mogu da se otarasim, verovatno ćete misliti kako je to glupo i kako ne treba da mi bude teško da prebolim dečka. Ali ja to ne umem, ne umem da živim bez njega, dajem mu da me gazi, grozan je prema meni, ne pruža mi pažnju. Hiljadu puta sam mu opraštala najgroznije stvari, hiljadu suza isplakala, a on mene kinji za jednu grešku, posle koje je, kako on kaže, prestao da me voli. Dala sam mu dušu, bila sam najbolja na svetu, i opet nije uspelo. Život smo planirali zajedno. Želim da ova priča nestane iz mog života, užasno me boli, svakoga dana, nema ljubavi, sreće, iskrenosti poštovanja.. Ali ne mogu da odem kad znam da me neće tražiti, kad znam da neće ustati sutra ujutru i reći sebi: Bože, ja sam je izgubio. On mene kao da ne želi, a kao da ne može da živi bez mene. Užasno bolesno, potrebna mi je pomoć da izađem iz ovog horora za moju psihu!

Medicinska sestra sam, radim u bolnici. Već neko vrijeme sam u tajnoj vezi sa doktorom sa odjela, niko ne zna za nas. Na početku sam ga ignorirala, nisam ....

Medicinska sestra sam, radim u bolnici. Već neko vrijeme sam u tajnoj vezi sa doktorom sa odjela, niko ne zna za nas. Na početku sam ga ignorirala, nisam htjela da mi prilazi, piše poruke i šta sl., bila sam strogo poslovna. On je inače ženskaroš, ima brak iza sebe i dijete. Razlika izneđu nas u godinama je prevelika. Na kraju sam odlučila s njim otići tajno na kafu van grada i zapravo sam tek tad počela upoznavati ko je zaista on i kakav je čovjek. Nije imao ni malo lijep život. Počela sam se vezati za njega, počeli smo danima šetati uz rijeku. Jednostavno između nas se desila ljubav, definitivno smo slični. Posvetio se meni totalno, ja njemu. Da se razumijemo nisam sponzoruša da sam s njim zbog para. Jednostavno ga volim!

Uskoro će nam biti 7. godišnjica veze. S njim sam od svoje 16. godine. On mi je prvi i jedini dečko. Volim ga i planiram s njim budućnost. Iskreno, u početku nisam bila zaljubljena u njega, nego mi je ....

Uskoro će nam biti 7. godišnjica veze. S njim sam od svoje 16. godine. On mi je prvi i jedini dečko. Volim ga i planiram s njim budućnost. Iskreno, u početku nisam bila zaljubljena u njega, nego mi je samo godila pažnja koju mi je pružao. Sada je to preraslo u nešto veće i ne mogu se zamisliti bez njega. Ali često se pitam jesam li što propustila u životu? Ne znam kakav je to osjećaj biti ludo zaljubljena jer ga nikada nisam osjetila. Ne znam kako je to kad ne možeš cijelu noć spavati jer stalno misliš na njega. Ne znam jesam li uopće nekada osjetila te leptiriće u stomaku o kojima svi pričaju. Jednostavno ne znam je li ovo naše ljubav ili samo navika.

Bila sam uvek odličan đak u medicinskoj školi sve dok me smrt mog oca nije totalno psihički uništila, naša porodica je posle njegove smrti postala jedno ogromno rasulo, imali smo dosta dugova,....

Bila sam uvek odličan đak u medicinskoj školi sve dok me smrt mog oca nije totalno psihički uništila, naša porodica je posle njegove smrti postala jedno ogromno rasulo, imali smo dosta dugova, problema, upala sam u depresiju i onda sam imala sve dvojke i jedinice, pala godinu i ispisala se iz škole.. Danas žalim što i uprkos bolu koji mi je uništio školovanje i nadu da uspem nisam nastavila dalje već evo sa svojih 33 godine sedim kući, nemam muža ni decu, živim u selu i radim kao čistačica u jednoj gradskoj školi pa putujem svaki dan po 3h. Barem imam zadovoljstvo da vidim kako se neki đaci trude, dok ovi drugi koji baš i ne ulažu svoj maksimun i imaju neki pogrešan stav prema školi polako kako su stariji, počinju da se kaju i shvataju da je njihov revolt bio totalni promašaj. :)

Odvedem ja baku do bolnice pošto joj nije bilo dobro i dok sam je čekao u čekaonici primetim starijeg gospodina kako dolazi sa jos jednim nešto mlađim od njega čovekom kog drži ga pod ruku .....

Odvedem ja baku do bolnice pošto joj nije bilo dobro i dok sam je čekao u čekaonici primetim starijeg gospodina kako dolazi sa jos jednim nešto mlađim od njega čovekom kog drži ga pod ruku jer ovaj mlađi nije mogao sam da se kreće. Sasvim slučajno uđem u neku priču sa ovim starijim da bi mi on objasnio da mu je ovaj drugi čovek zapravo sin koji ima 71 godinu, dok on ni manje ni više nego 92 godine! Ljudi moji ja sam bio u takvom šoku jer nisam mogao ga verujem koliko neko može tako dobro da izgleda i da bude pokretan i pun života u tim godinama dok me je sa druge strane uhvatila takva tuga kad sam saznao da mu je ovaj sin koji je bolestan i zbog kog je došao u bolnicu jedina osoba u životu koju ima jer je još ranije izgubio i suprugu i drugog sina kao i sve njegove prijatelje vršnjake. Ne pamtim do te situacije kad sam poslednji put za ove 24 godine života pustio mušku suzu.

Prijateljica sam dugo s jednom curom. I mislim da je polako gubim zbog trave. Ja je ne pušim, ne zanima me, ali to je laka droga. Nemam neke pretpostavke krive prema tome. Obično ljudima ništa...

Prijateljica sam dugo s jednom curom. I mislim da je polako gubim zbog trave. Ja je ne pušim, ne zanima me, ali to je laka droga. Nemam neke pretpostavke krive prema tome. Obično ljudima ništa ne bude od tog, većina mladih ljudi je barem probalo. Ali ljudi koji su prirodno emocionalno nestabilni, kao što je ona, trava ubije osjećaj za normalno. Nakon što je počela pušit svaki dan, non stop, stalno se neki problemi pojavljuju i stalno mi plače na telefon. I onda se ja nasekiram oko toga, a ona se ispuhala, napušila i svaki dan je isto. Problemi se ne riješavaju, a ona tone se dublje. A ja neću još dugo imati strpljenja da je vadim iz situacije koju si je sama zakuhala. Žao mi je, al ja ne mogu nju pratiti..

Vozi kamion. Živi u drugom gradu. Učestvovao je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je moj otac poginuo, prije 3godine. Saznala sam sve o njemu i ponekad odem vikendom u njegov grad, naručim piće i...

Vozi kamion. Živi u drugom gradu. Učestvovao je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je moj otac poginuo, prije 3godine. Saznala sam sve o njemu i ponekad odem vikendom u njegov grad, naručim piće i gledam u dječije igralište. Svaki treći vikend bude tu, sa dvije preslatke djevojčice. Igraju se, tako bezbrižno, a on je nastavio svoj život sasvim normalno...čudim se kako nam je sudbina ukrstila puteve. Nikad nikome ovo nisam ispričala.

Kolega mi na poslu pravi razne smicalice, neki dan kaže izvini ali slučajno sam bacio tvoj doručak, ajde jedi samnom, stalno me plaši,u prolazu na hodniku kao slučajno me zakači rukom, u petak me uhvati za nogu i kaže pazi miš, danas mi kao čekaj da sklonim imaš pauka u kosi, par puta sam ga uhvatila kako me čudno gleda i smeši se, ne znam šta da mislim, stariji je od mene 14 god. Meni 22 je godine, radim tek mjesec dana, ne znam kako da se postavim prema njemu.

Udata sam 6god. Niko mi odavno nije reko da sam lepa od kad sam počela raditi u centru grada u jednoj radnji već dva meseca radim i konstantno mi daju komplimente i neki se udvaraju. Ali džbabe ...

Udata sam 6god. Niko mi odavno nije reko da sam lepa od kad sam počela raditi u centru grada u jednoj radnji već dva meseca radim i konstantno mi daju komplimente i neki se udvaraju. Ali džbabe volim svog muža najviše na svetu i vidim koliko su jadni ti udvarači i naravno uvek se doterujem zbog sebe.

Danas sam sreo već sada ženu koju sam volio sa drugim u autu na semaforu. Naglo je se okrenula prema pješackom kako su skretali desno, i naši pogledi ukrsitili... Vjerujte mi u tom momentu još živim toliko je beskonačan da mislim da sebi nikada neću moći oprostiti što to joj nisam rekao kako se osjećam. U njenim očima sam vidio saželjenje koje je upućivala meni. Ne znam mislim da je vrijeme da krenem dalje.

Kada pomislim da je ŽIVOT JEDAN, dođe mi da ostavim sve, putujem, radim za dnevnicu po cjelom svjetu, upoznajem razne ljude, živim punim plućima... onda.. je*em ti život, pogledam i dalje sam u ...

Kada pomislim da je ŽIVOT JEDAN, dođe mi da ostavim sve, putujem, radim za dnevnicu po cjelom svjetu, upoznajem razne ljude, živim punim plućima... onda.. je*em ti život, pogledam i dalje sam u okvirima standardnog prosječnog mizernog života jer to tako treba. Nadam se da će mi jedan dan prevrnuti nešto u glavi i zaista početi tako da živim. Jer, lijepo je živeti stara mu majka..

Dedu nisam upoznala, stradao je u ratu. Priča se da su se jako voleli i da je bio divna osoba. Jučer sam slučajno čula kada su komšinice pričale o dedinoj pogiblji, da se to zbilo nekoliko kuća od naše i da je tako ranjen tražio da ju vidi. Došla je, plakala, klecala pokraj njega, pre nego je izdahnuo morao joj je reći da je voli. Kada smo ostale same baka mi je rekla da je pre toga ostala trudna i da su se bili "posvadili" jer on nije želio dete kraj 2 odrasle i da joj je tada ranjen šapnuo da zadrži bebu. Ali je ona posle sahrane imala pobačaj. Ja od kako sam saznala, svako malo se rasplačem od pomisli na sve to.

Svi misle da sam prestala trenirat jer je došao faks. Sve bih dala da opet mogu stat na borilište, da opet osjetim onu sekundu straha i uzbuđenja prije odluke sudaca, da osjetim težinu medalje oko vrata ...

Svi misle da sam prestala trenirat jer je došao faks. Sve bih dala da opet mogu stat na borilište, da opet osjetim onu sekundu straha i uzbuđenja prije odluke sudaca, da osjetim težinu medalje oko vrata i pehara u ruci, onaj ponos dok su sve oči uprete u tebe, one trenutke dok ulazis u prepunu dvoranu, a ljudi tebi prilaze i pružaju ruku. Imala sam operaciju, moje tijelo više ne može podnjet napor kao prije. Operacija je bila nužna jer mi je život bio u pitanju, a opet čista genetska mana. Boli me. Nekada na vrhu, sada na dnu. Ništa više nego još jedan propali sportaš. Osjećam se kao da mi je oduzeta šansa da budem najbolja od najboljih. Naslov državne prvakinje sam već imala, europsko je bilo sljedeće. I sve je palo u vodu, zbog eto, slučajnosti. Ne mogu se pomiriti sa time. Jednostavno ne mogu čak ni nakon svih ovih godina.

Dok sam bila dijete, tražila sam prisniji odnos sa roditeljima no nikada ga nisam imala. Umesto da nakon radnog vremena provode vrijeme s nama, oni su jurili neke druge stvari koje su u tom trenutku ....

Dok sam bila dijete, tražila sam prisniji odnos sa roditeljima no nikada ga nisam imala. Umesto da nakon radnog vremena provode vrijeme s nama, oni su jurili neke druge stvari koje su u tom trenutku smatrali važnijima. Nisu primjećivali da vrijeme ide, da mi rastemo i ih trebamo sve manje i manje. Život ih je zaustavio u jednom trenutku i pokazao im što je bitno u životu, al bilo je kasno. Sada kada smo odrasli, oni traže bliskiji odnos s nama. Žele biti dio svih naših životnih odluka i odabira. Uopće nisu svjesni da više nismo njihova mala djeca koja trebaju svoje roditelje već odrasli ljudi koji mogu brinuti sami o sebi. Više ih ne trebamo. Cijenimo svoje roditelje, njihova mišljenja i stavove, ali ne osjećamo onu bliskost i prisnost s njima kakvu ljudi ovdje opisuju. Znam da je to krivo ali ....

Ja sam iskompleksirana devojka iz Srbije koja živi u Americi. Nikada mi nije bilo dosta učenja, napredovanja, novca i putovanja. Čak i posle svih uspeha nisam zadovoljna sa sobom. Planirala sam ....

Ja sam iskompleksirana devojka iz Srbije koja živi u Americi. Nikada mi nije bilo dosta učenja, napredovanja, novca i putovanja. Čak i posle svih uspeha nisam zadovoljna sa sobom. Planirala sam koledž ovde, međutim zaljubila sam se u momka iz Srbije i rešila da upišem fakultet u Beogradu. Nemate pojma kakav osećaj krivice i razočarenja imam u sebi što sam izgubila jednu godinu. Iako ću to rešiti sledeće godine, ubi me kompleks ove moje niže vrednosti. Nek' mi je Bog u pomoći s' ovim mojim mozgom, što mi ne da spavati svake noći.



Drugarici je umro otac i u školi mi je rekla "Sad smo isti". Nisam znao na šta misli, pa sam razmišljao i malo kasnije shvatio da misli na to kako i ja odrastam bez oca jer je poginuo kada sam imao 2 godine. Sjećam se kako sam mislio da nismo isti. Ne možemo biti. Ona ima sjećanja, ona je provela skoro 18 godina sa njim. Ona zna ko joj nedostaje, koga voli. Ja ne znam ništa o čovjeku kojeg volim svim srcem, ja imam prazninu koju nemam čim popuniti kada mislim na njega i čak mi je trebalo vremena da se sjetim šta hoće da kaže. Ja ne poznajem život sa ocem i majkom, ona da. Nismo isti zato što oboje nemamo oca, ali sad znam, isti smo jer oboje osjećamo istu bol.

Znate onu kad se zaljubite i ne vidite pored vlastitih očiju...e tako je i meni bilo, tri godine u vezi na daljinu,viđali smo se kad smo mogli, sve je bilo lijepo, nisam mogla vjerovati da se s nekim tako ...

Znate onu kad se zaljubite i ne vidite pored vlastitih očiju...e tako je i meni bilo, tri godine u vezi na daljinu,viđali smo se kad smo mogli, sve je bilo lijepo, nisam mogla vjerovati da se s nekim tako mogu povezati i slagati, nakon 6mj. priznaje mi da je bio oženjen...šok...i to već dva puta...ali prešla sam i preko toga...nakon godinu i pol počeo da laže, uhvatila sam ga bezbroj puta da je lagao...ali prešla sam i preko toga...da bi na kraju kad sam upoznala njegovu mamu, počelo omalovažavanje sa njene strane, podcjenjivanje mog faksa, to što ne radim, pričanje o njegovim bivšim, pa sa kime je sve mogao biti, al on "izabrao" mene, poslije toga počeo me izbjegavati, ne javljati se, ignorirao poruke, opravdavao se da puno radi ...pukla sam kad mi je na tako hladan način čestitao imendan...prekinula sam tu agoniju,i nakon sad već 2god. od prekida zvala me njegova mama da se pomirimo...a njezin sinčić ima drugu? Šta bi on, sjedio na dvije stolice?

Potičem iz imućne i obrazovane porodice. Otac mi je hirurg, majka sudija, starija sestra je advokat a ja sam arhitekta. Imam i mlađeg brata. Ipak, njega obrazovanje ne zanima. U ranim je dvadesetim, al...

Potičem iz imućne i obrazovane porodice. Otac mi je hirurg, majka sudija, starija sestra je advokat a ja sam arhitekta. Imam i mlađeg brata. Ipak, njega obrazovanje ne zanima. U ranim je dvadesetim, ali dane provodi po žurkama i trošenju novaca na cigarete, viski, voli da putuje i često je u inostranstvu. Roditelji i sestra ga izdržavaju, ali se istovremeno prepiru sa njim o njegovom načinu života. Ne namerava da išta radi, kaže da će uskoro kupiti stan u Parizu i da odlazi zauvek tamo. Volim ga, ali mislim da samo iskorišćava ostatak porodice koja je svoj uspeh postigla trudom i radom. On ne planira da se obrazuje, ne shvata koliko je to važno, misli da će im živeti na grbači čitavog života. Zbog njega se često svađam sa roditeljima i sestrom, jer oni smatraju da je to samo faza. No, ta faza traje još od srednjoškolskih dana, a prilično je skupa. Ne znam kako da mu pomognem da shvati koliko će samo sebi naštetiti ako nastavi ovakav život.

Znam da nije u redu ali jako sam ogorčena na svog oca. Mislim da je pogrešno donosio odluke čitavog života i da mu je porodica uvek bila na poslednjem mestu. Iako i mama ume da bude teška, ...

Znam da nije u redu ali jako sam ogorčena na svog oca. Mislim da je pogrešno donosio odluke čitavog života i da mu je porodica uvek bila na poslednjem mestu. Iako i mama ume da bude teška, često je varao i koristio da izvlači novac. Sebi je uvek kupovao dobra auta a mi smo išli autobusom i peške. A kad je imao nešto novca, nije otplatio stambeni kredit koji smo uzeli i u kom smo grcali već je novac 'obrnuo' tako da godinu kasnije nema ništa i još duguje. Znam da treba da ga poštujem kao oca i Bog nek mi oprosti ali ima dana kad mi je i pogled na njega mrzak. Ne znam kako da mu sve to oprostim.


Nerviraju me majke koje rađaju djecu da bi ih uvalile poslije babama na čuvanje i podizanje. Propuste njihove prve i najvažnije godine života, da bi jurile za karijerom i novcem. Živim u Italiji i gledam u komšiluku malog dječaka od 16 mjeseci koji je uvijek sa babom. U parkiću tužno doziva tatu, mamu, pa bude i agresivan i krene da udara drugu djecu iz čista mira... Roditelji nisu ni svjesni kakvu grešku prave! Ovdje sasvim fino može da se živi od jedne plate, tako da stvarno ne shvatam zašto žene koje imaju bebe moraju da rade. Ako već rađaš, onda i podiži to dijete ili ga nemoj ni rađat!

Pre 14-15 godina zvao me sa govornice, sate provodio na hladnoći samo da bi me zasmejavao, slušao, tešio, učio... Ja četvrta godina srednje škole, a on student arhitekture u Nišu. Obožavala sam ....

Pre 14-15 godina zvao me sa govornice, sate provodio na hladnoći samo da bi me zasmejavao, slušao, tešio, učio... Ja četvrta godina srednje škole, a on student arhitekture u Nišu. Obožavala sam ga. Volela sam njegov smeh, njegove šale. Bili smo prijatelji, pravi prijatelji. Međutim, putevi su nam se razišli. Ne znam zašto, ne znam kako... Pre 8 god, počinje moja borba za život. Ležim u bolnici i pokušavam da se setim njegovog broja. Rešim da pozovem. Čujem njegov glas. Nije se promenio. Pričao mi je kako je završio fakultet, preselio se u NS, živi sa devojkom, srećan je... U tom trenutku moj telefon se gasi. Pokušavam da ga uključim, bez uspeha. Nikakve znake ne daje. Ne radi, tek tako, odjednom. Pokušavam da se setim broja... Ne postoji šansa. Danas sam probala da ga tražim na fb.u... Više se ni prezimena ne sećam. Otvaram viber, opet pokušavam da pogodim redosled brojeva 2255... I pojavljuje se njegovo ime. Toliko sam uzbuđena da ne znam ni šta bih mu rekla, nisam sigurna ni da me pamti...

Pre nego što sam stekla iskustva u ljubavnim vezama pitala sam se zašto neki parovi između kojih je obostrana ljubav ne budu zajedno i čudila se zar je moguće da ne mogu da pređu preko svega ako se ....

Pre nego što sam stekla iskustva u ljubavnim vezama pitala sam se zašto neki parovi između kojih je obostrana ljubav ne budu zajedno i čudila se zar je moguće da ne mogu da pređu preko svega ako se vole. Evo upravo se uveravam u to da je itekako moguće i rado bih i dalje bila u onoj koži mlađe verzija sebe koja nije upoznata sa ovim stanjem. Posle tri predivne godine prve veze i dečka za poželeti izdešavale su se stvari koje su sve promenile i uprkos ljubavi zgade se stvari, izgubi se poštovanje, poverenje i osim što se sećate predivnih uspomena iz prošlosti sa tom osobom sećate se i gorkih uspomena, a mešavina je najgora za srce i mozak. Najviše bi volela da je sve bilo loše pa da nemam za čim da žalim i da ne volim i dalje isto kao prvog trena a da moram da napustim a znam da mi je svaki izbor pogrešan.



U osnovnoj školi sam saznala da tata ima ljubavnicu. Videla sam u njegovom telefonu poruke i dogovore sastajanja. To je bila jedna od njegovih koleginica. Sada imam 20 godina. Ni dan danas nisam ništa rekla mami, iako se večeras pitam da li je to bilo u redu prema njoj. Ja nikada ne bih oprostila prevaru. Njih dvoje danas žive sasvim normalno, vole se, druže.

Svom profesionalnom uzoru nisam mogla da kažem koliko sam mu se divila i poštovala ga.. koliko godina sam ga imala u glavi kao motivaciju za učenje, sreću, uspeh i rad na sebi. Oduševio me njegov ....

Svom profesionalnom uzoru nisam mogla da kažem koliko sam mu se divila i poštovala ga.. koliko godina sam ga imala u glavi kao motivaciju za učenje, sreću, uspeh i rad na sebi. Oduševio me njegov entuzijazam, zadovoljstvo u poslu, stav, širina.. Imala sam fantaziju da radim s njim i naučim toliko toga. Toliko je umišljen da je bio ubeđen da sam ga zvala na seks. Nije mi strašno to što je pokušao..mlad je, simpatičan, već način na koji je sve izveo..sve sad i odmah. Razočarala sam se nikad gore. A zaista sam mu se divila i imala sam ogromnu želju da mu kažem koliko sam samo bila srećna ''zbog njega''. Mislila sam da bi ga to usrećilo. Kakva katastrofalna zabluda. Toliku sam želju imala da mu se zahvalim, a na kraju rastali smo se u svađi maltene.

Shvatio sam razmišljajući o svojim prijateljima šta je to što ih povezuje tj zašto sam ih odabrao za prijatelje, jer su međusobno veoma raznoliki po ukusu, obrazovanju, životnim stavovima..A onda ...

Shvatio sam razmišljajući o svojim prijateljima šta je to što ih povezuje tj zašto sam ih odabrao za prijatelje, jer su međusobno veoma raznoliki po ukusu, obrazovanju, životnim stavovima..A onda sam shvatio da sam ih (nesvesno) odbrao, kroz niz godina zbog jedne stvari: u stanju su da prihvate osobu kakva jeste, u celosti. To ne znači da vole moje mane ili da ih tolerišu, to ne znači da me dižu u nebesa zbog mojih vrlina. Već jednostavno me prihvataju svesni da ni moje vrline ni moje mane ne određuju moju vrednost. Ne postojim dobar Ja ili loš Ja, ne cepaju me na delove..postojim samo Ja koji se nekad ponašam ovako nekad onako. I kada sam shvatio to sad su mi nekako još draži, poštujem tu zrelost koju nalazim kod njih. I malo me rastuži kad vidim koliko neki ljudi trče da lepe etikete sebi i drugima. I sad kad znam zašto sam odabrao svoje prijatelje znam šta je i meni važno:prihvatanje, spoznaja da nisam ni bolji ni gori od drugih samo drugačiji. Lep je ovo dan.

Preko leta išao sam u Ameriku da radim i jedno veče dogovorim se sa tim društvom da izađemo. I tamo, u klubu, celo veče gledam se, ali onako opasno, sa veoma atraktivnom devojkom. Na kraju ...

Preko leta išao sam u Ameriku da radim i jedno veče dogovorim se sa tim društvom da izađemo. I tamo, u klubu, celo veče gledam se, ali onako opasno, sa veoma atraktivnom devojkom. Na kraju večeri prilazi ona meni i mi se tu upoznamo. Ona kaže kako je iz Beča i kako je, takođe došla preko leta da radi. Na kraju večeri završimo u krevetu i negde u sred odnosa ona, na čistom srpskom kaže: "to bre". Ja onako u čudu, zaledio se, ništa mi nije jasno, ne znam da li da glumim da se ništa nije desilo ili da odreagujem. Ništa, nastavim i na kraju pitam je hoće li da zapali pljugu. Njena faca, neprocenjivo. Od tada smo zajedno i mnogo nam je lepo. Verujte u sudbinu.

U početku, kada sam počela raditi slušala sam o tome kako nisam dovoljno kvalitetna te da ima kvalitetnijih osoba od mene koje bi isti posao mogle odraditi puno bolje. Nakon određenog perioda ....

U početku, kada sam počela raditi slušala sam o tome kako nisam dovoljno kvalitetna te da ima kvalitetnijih osoba od mene koje bi isti posao mogle odraditi puno bolje. Nakon određenog perioda došli su rezultati projekta (moga rada) i ispalo je da su iznad prosjeka. Neko vrijeme se sve to stišalo dok nisu došli rezultati drugog projekta na kojem sam radila. Zbog vanjskih čimbenika koji su bili nepovoljno, rezultati su bili prosjećni. Primila sam treći projekt i za sada je sve ok ali vidim kako maske padaju. Kolege koji su do jučer bilu super sa mnom, počinju me ponovno pljuvati iza leđa. Jesam li ja stvarno toliko glupa, nesposobna i nekvalitetna ili su svi ostali zlobni (uključujući šefa) i imaju nekog svog koga bi htjeli staviti na moje mjesto pa im ja smetam? Stalno propitujem sebe i svoj rad, pokušavam naći neku grešku sebi al jednostavno ne ide. Ako ovako nastavim, mislim da ću uskoro dati otkaz i otići čistiti wc-e. Manje stresa.

Dok sam bio mali mama me često ostavljala kod tetke koja se brinulo o meni kao što nije niko. KUPALA me, često smo znali u punoj kadi vode da se igramo sa patkicama, nakon toga me ...



Dok sam bio mali mama me često ostavljala kod tetke koja se brinulo o meni kao što nije niko. KUPALA me, često smo znali u punoj kadi vode da se igramo sa patkicama, nakon toga me ušuškavala u krevet pored sebe, pričala priče… Danas kada imam 16 godina toliko sam ovisan o njoj, toliko VOLIM moju tetku da svaki vikend idem kod nje da prenoćim. Iako sam PORASTAO i dalje me prije spavanja okupa i nekako uspijemo stati u kadu, a dodirivanje njenog tijela pod vodom za mene je nešto božanstveno, onda me ušuška u krevet pored sebe, priča priče, a ja, ja je cijelo vrijeme gledam i čekam da zaspi, jer sada najviše uživam u onome što nastupi posle toga, KADA TETKA ZASPI, ja sa stišćem uz nju, uz njenu ogromnu guzu, milujem joj grudi, po cijelu noć simuliram odnos. Par puta sam bio prebrz i sve sam “sasuo” u svoje gaćice, a ujutro kada bi ustali i kada bi tetka vidjela fleka po posteljini samo bi rekla, POČELI MOKRI SNOVI, A KOGA TO SANJALO MOJE DJETE!?? MUŠKARČINA TETKINA…  Najradije bih da joj sve priznam i da joj kažem da nisu snovi, već java i istinska žalje, ali bojim se da ne izgubim i ovo što trenutno imam, a iskreno se nadam da će i ona vremenom osjetiti isto ono što ja osjećam, jer ja rastem U SVAKOM SMISLU i nadam se da će uskoro da primjeti to.

Često čujem za sebe da sam sponzoruša, ali ja samo mislim da sam djevojka koja je na vrijeme shvatila prave vrijednosti DANAŠNJEG društva i kako učiniti život lijepim. Ne kažem da sam ..



Često čujem za sebe da sam sponzoruša, ali ja samo mislim da sam djevojka koja je na vrijeme shvatila prave vrijednosti DANAŠNJEG društva i kako učiniti život lijepim. Ne kažem da sam svetica, ali sigurno nisam ni drolja kakvom me smatraju. Od svoje 16-17 godine uvijek imam po 5,6 nekada i 10 paralelnih veza, najčešće sa starijim ostvarenim muškarcima koji znaju cijeniti djevojku poput mene. Vjerujte mi da u pola slučajeva moj izlazak sa njima ne završi u krevetu kako svi misle. Vode me na večere, muziku, pričamo, plešemo naprosto uživam, sve besplatno još na kraju dobijem i lijepu svotu novca DA MI SE NAĐE. Sa svojih 25 godina već sam puno toga ostvarila. Evo recimo prije mjesec dana sam slavila rođendan i od svih sam dobila izuzetno skupocjene poklone, da ne pišem cifre jer nije umjesno, ali sigurno je vrijednost jednog dobrog automobila, naravno polovnog, da se ne pomisli da sam neka milionerka. I na kraju, zašto trošiti vrijeme na sva učenja raznih fakulteta kada nam je Bog dao sve što je potrebno da se prstom ne makne, a da se uživa u životu. Samo se treba na vrijeme riještiti predrasuda i glupog konzervativnog i staromodnog razmišljanja, a onda je sve lakše.